Đorđoneova kletva

14.10.11

U godini u kojoj se obeležava vek i po od ujedinjenja Italije Zavod za udžbenike nedavno je objavio roman Laure Barne Gorđoneova kletva. Reč je o nekoj vrsti umetničkog trilera sa renesansom temom koji preko Firence, Rima i Venecije doseže do savremenog Beograda. Roman je, kako za Danas objašnjava Laura Barna, slučajno „tempiran“ - zahvaljujući tematici vezanoj za celo Apeninsko poluostrvo, koje se konačno ujedinilo 1861, naprosto je došao u pravi čas.

Renesansa je pokrenula nešto novo, što je, sa nekim malim modifikacijama, održivo do danas: Laura Barna
- Knjigu sam već bila privela kraju pred odlaska u Italiju. Kad sam se vratila u Beograd roman je doživeo potpunu reviziju. Napisala sam potpuno drugu priču. Glavni junak romana je umetničko delo, poznata slika iz istorije umetnosti, Đorđoneova Oluja koja se danas nalazi u Galeriji akademije u Veneciji. Priča ove slike, vođena kroz italijansku renesansu završava se u Beogradu. Na volšeban način ona dolazi kao deo izložbe renesansnih majstora u ulicu Kneza Miloša 56, Italijanskom kulturnom centru (Palazzo Italia). Mada mi se čini da bi to u stvarnosti bila nemoguća misija, zato što zahteva izuzetno velike pripreme i obezbeđenje, nikad se ne zna - kaže Laura Barna.

Zbog čega ste se odlučili baš za period renesanse?
- Renesansa je pokrenula nešto novo što je, sa nekim malim modifikacijama, održivo do danas. Pokušala sam da uz ugla umetnika objasnim sve inovacije u umetnosti tog vremena - od sredine 13. do kraja 16. veka, koje su pokrenule i ove silne „izme“ u umetnosti s kraja 19. i početka 20. veka. Reč je o pomacima u likovnoj umetnosti uopšte: slikarstvu, skulpturi, arhitekturi, koji su primenjivi i održali su se do danas. Renesansa je period kada čovek dolazi u prvi plan, a umetnik dobija svoje veliko „u“. Više nije običan zanatlija, nego neko čija se profesija ceni. Umetnici su tada konačno postali ljudi sa imenima i prezimenima, a ne bezimeni autori. Za mene je to značajno, jer se i danas borimo za svoju profesiju, pogotovo književnika i pisca.

Osim što je razdvojila zanat od umetnosti, renesansa je uvela i jednu novu kategoriju - mecene. Koliko je to danas bitno za umetnost?
- To je nešto što je kod nas zaboravljeno ili se koristi na pogrešan način, čak zloupotrebljava. U Srbiji je bilo mecenstva, biće ga i dalje, ali se teško obnavlja. To ne znači da danas ne postoje ljudi koji razumeju šta je umetnost i hoće da pomognu. Ovu knjigu sigurno bih završila i bez mecenstva u 21. veku, ali sam prosto htela da napravim mali eksperiment. Zahvaljujući opštini Savski Venac boravila sam jedno vreme u Italiji. Opština mi je pomogla da deo tog radnog vremena tamo provedem. Mecenstvo se pominje i u romanu, gde su opisani i članovi porodicu Mediči, koja je nekoliko vekova vladala Firencom. Zahvaljujući Kozimu Medičiju i Lorencu Veličanstvenom očuvana su današnja blaga ne samo Italije, nego i Evrope i celog čovečanstva.

Iako ste istoričar umetnosti, koliko je bilo zahtevno za pisca da rekonstruiše „stručne“ rasprave i razmišljanja renesansnih umetnika?
- „Čvor“ knjige je jedan dijalog između slikara Paola Učela i Tomaza Mazača. Oni su zatvoreni u firentinskoj crkvi punoj ljudi, jer je kuga okolo i raspravljaju o perspektivi, kojom je Učelo bio potpuno opsednut. Iako bi čitaocima koji nisu iz struke taj dijalog mogao biti „težak“, on je vezan i sa krajem knjige. Ukomponovan je u konstrukciju romana koja povezuje nekoliko vekova, prati sve te umetnike, političku situaciju za svaki od perioda. Nemoguće je razgovarati samo o umetnosti a ne govoriti o njenoj društveno-političkoj i ekonomskoj pozadini. Da bih to rekonstrukcijski uklopila, isticala sam mesta i godine, jer drugačije nije bilo moguće proći kroz vekove od Čimabue, Đota do Ticijana, kojim se završava visoka renesansa. U naslovima sam koristila italijanski radi stvaranja atmosfere. To sam uradila po povratku iz Italije, jer su svi njeni gradovi kao muzej pod vedrim nebom - stalno ste zadojeni umetnošću, koja ne ostavlja nijednog sekunda da se odmarate od sve te lepote koja vas okružuje.

Kako objašnjavate da su likovna dela postala veoma inspirativna za savremenu književnost, posebno savremenu svetsku beletristiku?
- Za mene je to tema samo po sebi, jer su sve moje knjige bazirane na umetnosti. Takve teme su, doduše, više zastupljene na Zapadu nego kod nas. Misterije bivših vekova, pogotovo oko velikih slikara kao što je Leonardo da Vinči ili Rafaelo, naprosto privlače pisce, jer se mogu praviti različite „spletke“. Istorija umetnosti nije toliko dovršena i dorečena da ne ostavlja prostora piscu da popuni te praznine i „rupe“. To sam upravo i uradila sa ovom Đorđoneovom slikom, koja se odmetnula i poigrala sa istorijom umetnosti. Da se umetnička razdoblja ne mogu striktno definisati godinama govori i Gorđoneova Oluja. Ona pokazuje da umetničko delo ne može nikad da bude završeno i okončano, jer slika to ne dozvoljava sve dok je posmatrač ispred nje. Ono se doslikava sve dok postoji neko ko je posmatra i uživa u njoj, tako da je uvek živa i aktuelna, bez obzira na mesto, prostor i vreme.

Šetnja ulicom Kneza Miloša

Laura Barna istoričarka je umetnosti, slikarka, pripovedač, romansijer i esejista. Rodom je iz Banata. Školovala se u Splitu i Beogradu. Od 1995. objavljuje prozu, studije i stručne radove iz istorije umetnosti u književnoj periodici. Njeni radovi prevedeni si na mađarski i engleski. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik. Članica je Udruženja književnika Srbije. Đorđoneova kletva je njena sedma objavljena knjiga, a četvrta čiji je izdavač Zavod za udžbenike. Već je počela da radi na novom delu, knjizi o Ivi Andriću. Dobitnica je više književnih nagrada. Za sebe kaže da „više od 20 godina živi u najorganizovanijoj opštini u Beogradu - Savskom vencu i da ima izdavača najboljeg u Srbiji“. Kaže da je za njen spisateljski rad veoma važna i ulica Kneza Miloša, „predivna kucavica Beograda, u kojoj svakodnevno uživa i piše dok šeta“.

Dvostruka ekspozicija

Novi roman Laure Barna zajedno sa Ultramarinom Milete Prodanovića večeras će biti predstavljen u Kući kralja Petra Prvog Karađorđevića na Senjaju. Reč je književnoj večeri koju pod nazivom Dvostruka ekspozicija - Italija u novim knjigama srpskih pisaca organizuju izdavači, Zavod za udžbenike i Stubovi kulture, zajedno sa GO Savski Venac.

Jelena Tasić