23.06.07
Nezabeleženo sa dvora koga više nema
Ana Atanasković, o romanu "Duet duša" o Aleksandru i Dragi Mašin
Živela sam jedno vreme u zdanju u kome su živele sluge dinastije Karađorđević, ali i na mestu gde je ranije bila posluga Obrenovića. Otac mi je pričao o pretku koji je bio kočijaš kralja Aleksandra i to je bila moja inspiracija
- Počela sam da pišem još u srednjoj školi. Napisala sam nekoliko romana na pisaćoj mašini koje i dan danas čuvam kao uspomenu na to vreme. Pre dve godine sam počela ozbiljno da razmišljam o pisanju. Objavila sam knjigu priča.
- Tako sam, kako ovim pričama, tako i najnovijom knjigom, oživela moju ideju da Beograd, grad koji mnogo volim i u kojem živim, bude zapravo glavni junak. Beograd je, naravno, prisutan i u mom najnovijem romanu, jer se u njemu odvija radnja ove knjige, kaže za Glas javnosti Ana Atanasković, čiji roman "Duet duša" (Magnet, Beograd) poslednjih nedelja privlači veliku pažnju čitalačke publike.
Kako ste se odlučili da za glavne junake vašeg romana odaberete kralja Aleksandra i Dragu Mašin?
Recimo da je to bilo preklapanje više faktora. Između ostalog, tu je jedan događaj iz mog života. Živela sam jedno vreme na Andrićevom vencu u zgradi broj dva, zdanju u kom su živele sluge dinastije Karađorđević, ali i na mestu gde su ranije bile sluge Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Otac mi je pričao da imamo jednog pretka koji je iz našeg kraja otišao za Beograd i postao kočijaš kralja Aleksandra. To je, zapravo, bila moja inspiracija, podsticaj da napišem ovu knjigu.
Kako ste dolazili do građe za roman, s obzirom na to da se radnja dešava u jednom dosta burnom istorijskom periodu, kada su mnoge istine ostale prikrivene, nezabeležene?
Dosta dugo sam tragala za materijalom koji mi je poslužio da napišem roman koji se drži istorijskih činjenica nadasve. Provela sam dosta vremena po bibliotekama i arhivama da bih pročitala što više spisa o majskom prevratu, ali i o mojim glavnim junacima, Dragi Mašin i kralju Aleksandru. Oni, kao što znamo, nisu bili prihvaćeni ni kao par, ali ni kao individue.
Malo se zna da je Draga Mašin bila jedna izuzetno obrazovana, inteligentna žena, koja se bavila pisanjem i prevođenjem. U samom njihovom dvoru, koji, nažalost, više ne postoji, a koji se nalazio između Starog i Novog dvora dešavalo se dosta toga što je ostalo nezabeleženo. O njima postoji dosta napisanih knjiga, drama, studija, književnih dela. Konsultovala sam se sa nekim ljudima koji slove za velike poznavaoce ove dinastije kao i života ovog tragičnog para. Mislim da sam uspela da sve ono što je bilo važno ne izostavim u ovoj knjizi.
Lik Drage Mašin i istoričari i pisci dočaravali su na različite načine. Ko je vaša Draga Mašin?
Opisala sam je na svoj način. Pokušala sam da je opišem sa raznih gledišta, kako su je gledale žene tog perioda, obične građanke koje nisu baš volele jednu takvu ženu, koja ima svoj stav, ženu koja je znala šta od života hoće, i nisu razumeli njeno druženje sa književnicima. Htela sam da prikažem licemerni stav žena iz njenog okruženja koji je nju tretirao kao ženu koja ima neobičan stav, kao ženu koja iskorišćava muškarce.
Prikazala sam je onako kako je vide drugi, ali i kako je gleda moj književni lik Slaven, sve do samog prevrata kao nekog ko ima veoma važnu ulogu u životu kralja Aleksandra. Na kraju, on je prihvata kao jednu, iznad svega, plemenitu ženu koja je volela kralja Aleksandra i koja je bila vrlo uticajna u našem društvu, ženu koja je osmislila univerzitet koji se kasnije i formirao i koja se, zaista, svim silama trudila da uvede kulturu u Srbiju.
Na koji način ste oslikali ličnu tragediju ovog para?
Pokušala sam da ih prikažem kroz pogled njihovog sluge Slavena koji je na početku voleo kralja, ali nju nije. Pokušavala sam da dočaram njihov intimni život, život van tih burnih političkih dešavanja, znači, njihov život, njihove strahove, njihove intimne želje i nadam se da sam uspela u tome.
Iako je izašla nedavno, o vašoj knjizi se uveliko priča. Kakve su reakcije čitalaca?
Volela bih da imam mnogo više različitih reagovanja. Ono što mi je kao piscu ove knjige važno jeste činjenica da je knjiga izazvala emocije, i da su celu moju priču o jednom od najtragičnijih ako ne i najtragičnijem kraljevskom paru iz srpske istorije doživeli intrigirajuće.
Kakvi su književni planovi, hoćete li glavne likove ponovo potražiti negde na polju srpske istorije?
Trenutno pišem roman o jednom takođe ženskom liku iz srpske istorije, ali ne bih da u ovom času govorim o tome.
Mila Milosavljević
