Prof. Dr Vulf D. fon Lucius studirao je političku ekonomiju. Od 1971. član je nacionalnih i međunarodnih udruženja izdavača. Predsednik je nadzornog odbora izdavačke kuće Carl Hanser, a od 1981. godine član je upravnog odbora nemačke Nacionalne biblioteke. Predsednik je i društva Maximilian. Počasni je profesor na univerzitetu Hohenhajm.
Prof. Dr Vulf D. fon Lucius je direktor izdavačke kuće Lucius i Lucius u Štutgartu, Nemačka. Posebna oblast njegovog interesovanja je zaštita autorskih prava; bio je predsednik udruženja za zaštitu autorskih prava STM, predsedavajući nemačkog odbora za zaštitu autorskih prava i član odbora za zaštitu autorskih prava IPA.
Objavio je knjige Bucherlust – Vom Sammeln i Ekonomika izdavačke delatnosti.
11.04.11
Na odmor sa pet hiljada knjiga
Vulf Fon Lucijus
Mlađi čitaoci čak veruju da ono što ne mogu da nađu na ekranu i ne postoji
Povodom razgovora o budućnosti izdavaštva u digitalnom dobu, gost beogradskog Gete instituta i izdavačke kuće „Klio”, u Godini knjige i jezika, ovih dana bio je Vulf fon Lucijus, profesor na Univerzitetu Hohenhajm. Profesor Lucijus je direktor izdavačke kuće „Lucijus i Lucijus” iz Štutgarta, a od 1981. godine član je nemačke Nacionalne biblioteke. Posebna oblast njegovih interesovanja je zaštita autorskih prava. Njegovu knjigu „Ekonomika izdavačke delatnosti” kod nas je objavio „Klio”. U vreme kada smo sa profesorom Lucijusom razgovarali i o projektima Guglove svetske digitalne biblioteke i najvažnijem projektu digitalizacije kulturne baštine Evrope – Europani, dobili smo vest da je Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, upravo izabran za člana Etičke radne grupe Europane. NBS je od 2005. punopravni partner Evropske biblioteke, a sve njene digitalne kolekcije uključene su na portal Europane.
Šta mislite o projektu svetske biblioteke Gugla, koji je propao zbog nepoštovanja autorskih prava?
Ideja svetske digitalne biblioteke izuzetno je privlačna. Kada je Gugl započeo ovaj projekat, Nemci i Francuzi odmah su došli na ideju da urade isto, ali na nekomercijalni način. Međutim, Gugl je u ovaj posao investirao tri stotine miliona dolara, i uskladištio je jedan i po milion knjiga, dok je sličan evropski projekat Europane još uvek vrlo mali. Moramo da priznamo da je ova kompanija uradila mnogo i da je uslišila snove čitalaca, ali problem je od početka bio u tome što projekat nije legalizovala u pogledu autorskih prava. Posle presude federalnog sudije Deni Čina, kojom je Guglova biblioteka sveta skrajnuta, treba naći način da ovaj divni poduhvat postane zakonit. Nadam se da će u tome uspeti, budući da će nemačka, francuska i engleska vlada teško dostići ovo što je postigla ova velika Internet korporacija, budući da ne raspolažu tolikim novcem. Za evropske vlade i stotinu miliona dolara je velika suma, a mala je u odnosu na ono što Gugl može.
Vaše mišljenje kao izdavača ne razlikuje se od Vašeg mišljenja kao čitaoca?
Naravno, želim biblioteku u kojoj mogu da nađem bilo koju od knjiga ikada odšampanih. Međutim, kada je reč o autorskim pravima mnoge knjige na svetu nalaze se izvan domašaja kopirajta, i tako se mnoge knjige u Guglovoj biblioteci mogu naći besplatno. Problem nastaje sa knjigama posle 1910. godine, zbog kojih treba stupiti u vezu sa vlasnicima autorskih prava. Možda će kompromisno rešenje biti da svako ko želi da pristupi bazi podataka treba da plati godišnju članarinu od dvadeset dolara. Ako kompanija ima sto miliona klijenata, dobila bi dve milijarde dolara, a taj ogromni novac bio bi prosleđen i vlasnicima autorskih prava.
Da li ste zadovoljni razvojem Europane, objedinjene evropske biblioteke?
To je fascinantan projekat, kao i Guglov, ali sporost reagovanja evropskih vlada i ograničenja budžeta u svim evropskim zemljama vodi ka tome da će Europani biti potrebno pedeset godina za ono što je Gugl uradio za samo osam. Mnogo novca treba da bude uloženo u skeniranje naslova, a mogućnosti biblioteka da se skoncentrišu samo na to nisu velike.
Mnogi toga nisu svesni, ali zašto je važno digitalizovati kulturno nasleđe?
Bitno je zbog toga što su mlađi čitaoci već uveliko naviknuti na rad sa ekranom, a manje sa štampanim materijalom. Čak veruju da ono što ne mogu da nađu na ekranu i ne postoji. Stoga moramo da se prilagodimo očekivanjima novih generacija, i da kulturne sadržaje čuvamo u velikim računarskim bazama podataka, kao što je na primer Europana. Divno je to kada možete da čitate knjige iz 16. ili 18. veka na ekranu, zbog kojih biste inače morali da putujete petsto kilometara, do biblioteke koja poseduje stara i retka izdanja. Sada možete da ih pronađete u bazi podataka Europane i da ih čitate sedeći u svojoj sobi, da tako opušteni proučavate kulturno nasleđe sveta. To je mnogo više nego što bilo koja klasična biblioteka može da ponudi.
Šta je Vama bliže, čitanje klasične knjige ili čitanje sa ajpeda?
Apsolutno više volim da čitam „sa papira”, jer nisam mlad čovek. Međutim, kao izdavači ne možemo da kao recept „propišemo” čitaocu šta da radi, i moramo da udovoljimo njegovim željama. A jasno je da je mladim čitaocima bliži kontakt sa elektronskim tekstom. Zato treba da ponudimo oboje, štampani i elektronski sadržaj. Ipak, mislim da ekran nikada neće sasvim odneti prevagu, naročito kada je reč o divnim štampanim umetničkim monografijama. Mada, zamislite da u ajpedu imate pet hiljada knjiga koje možete da ponesete na odmor. Prednosti ekrana su velike i nemam emocionalnih prepreka u vezi sa tim. Međutim, mnoge moje kolege očekuju da će do 2015. maksimalno dvadeset odsto građe biti digitalizovano, dok će štampanih sadržaja biti 80 odsto. Mislim da će za mnogo, mnogo decenija štampana izdanja knjiga i novina činiti veliki deo tržišta.
Marina Vulićević
