Rođena u Torntonu blizu Bredforda 1818, bila je peto dete i četvrta ćerka Patrika Brontea, Irca poreklom, sveštenika anglikanske crkve i Marije Branvel, ćerke imućnog kornvolskog trgovca. Sestre Šarlota (1816–1855) i En (1820–1849) bile su takođe spisateljice, a brat Branvel (1817–1848) pisao je i slikao, sa značajno manje žara i dara od sestara.Emili će kao dete na tri meseca napustiti dom da bi pohađala školu za svešteničke kćeri u Kauen Bridžu, no budući da je epidemija tifusa u školi – koja je odnela i živote najstarijih sestara – učenice vratila domovima, njeno dalje obrazovanje biće sprovođeno kod kuće, pod roditeljskim nadzorom.Početkom 1826. otac donosi deci komplet vojnika-igračaka; igrajući se njima fascinirana deca izmišljaju afričko kraljevstvo Angriju, kojoj će En i Emili docnije dodati pacifičko kraljevstvo Gondal: do kraja života sestre i brat će pisati pesme i ispredati priče o ovim kraljevstvima. Uz to će Emili početi da piše lirsku poeziju, a kad se ispostavi da i ostale sestre to u potaji čine, skupiće svoje radove u omanju knjigu koja će biti objavljena 1846, pod muškim pseudonimima – Kurer, Elis i Ekton Bel.Orkanski visovi izlaze u decembru 1847. godine. Roman je uglavnom ignorisan, a retke kritike ne pokazuju razumevanje: zamerena mu je brutalnost, nasilnost, haotičnost i nerazumljivost.Emili umire 1848. godine ne dočekavši prve pozitivne kritike svog jedinog romana, ne sluteći slavu, pohvale i uticaj koji donose potonje decenije. Danas su Orkanski visovi, gotovo u potpunom kritičarskom saglasju, viđeni kao jedan od najoriginalnijih i najzačudnijih romana napisanih na engleskom jeziku.