Englesko-srpski frazeološki rečnik

01.01.00

Vreme
07.11.2002.

Srpsko-engleski i englesko-srpski frazeološki rečnici:
Dugo putovanje kroz jezik

Kovačevićevi frazeološki rečnici koje je upravo objavio "Filip Višnjić" biće od dragocene pomoći svima koji žele što bolje da ovladaju engleskim, ali i srpskim jezikom. Jezički sladokusci, koji u rečnicima ne traže pomoć ili savet, čitaće ih kao najuzbudljivije romane

Srpska leksikografija u poslednjih petnaestak godina ne može se baš podičiti većim poduhvatima, ali je ove jeseni postala bogatija za još dva dragocena dela Živorada Kovačevića, bivšeg gradonačelnika Beograda i ambasadora SFRJ u Vašingtonu (1987?1989). Međutim, rečnici ovakvog formata su retkost i u jezičkim područjima koja obiluju leksikonima idioma, još ređe su plod rada jednog autora. A gotovo je nezamislivo da nam takve riznice, što ovi rečnici sasvim sigurno jesu, podari leksikograf amater. No, "niko se naučen nije rodio", a to što Kovačević, koji već 14 godina marljivo prikuplja fraze, svakodnevne izraze i kolokvijalizme, koji se ne mogu razumeti raščlanjivanjem reči koje ih čine, nije lingvista po formalnom obrazovanju, nipošto ne znači da je posao uradio amaterski. Srpsko-engleski rečnik sadrži preko 22.000 odrednica (navedeno je čak 6000 Vukovih poslovica) a primere je koristio iz 291 dela, što književnih, što publicističkih, što iz britanskih i američkih novina i časopisa. Englesko-srpski rečnik (sa zbrkom od 4000 poslovica) bogatiji je za preko 5000 odrednica. Razliku čine frazalni glagoli kojima je engleski jezik veoma bogat, a koji su za svakog učenika prava noćna mora. I slabiji učenici znaju da je dovoljan jedan predlog da u potpunosti izmeni značenje glagola, a nekada ista kombinacija glagola i predloga ima više značenja. Samo frazalni glagol come out, koji bi u "običnim" rečnicima dobio par primera, kod Kovačevića se navodi u 13 svojih inkarnacija. Kad neko fall out with someone taj nigde nije ispao, već se s nekim "pokarabasio" ili posvađao.

Nekome ko tako dobro poznaje i maternji i engleski rečnik kao Kovačević mora da se često "dizala kosa na glavi" ili mu je "pripadala muka" kad vidi kako naši prevodioci prevode ove fraze u filmovima, a još grđe ? i u književnosti. Kad se u jednom filmu jedan čovek jada prijatelju da mu je teško jer se razveo, a prijatelj mu odgovara sa "I?ve been there", on svom sagovorniku nije hteo da kaže da je stvarno "negde bio", kako je pomislio prevodilac, već da "zna kako mu je jer je i on kroz isto prošao". Da bi otklonio i druge uvrežene prevodilačke greške, Kovačević se u englesko-srpskom rečniku pobrinuo da navede brojne "lažne prijatelje". Ako budu koristili ovaj rečnik, oni koji "eventually" uporno prevode kao "eventualno", a "pathetic" kao "patetično" naučiće da prvo znači "na posletku", "konačno", a drugo "jadno" ili "bedno".

"Hladne noge" ne znače slabu cirkulaciju, već da neko "nema tri čiste" ili "petlju", odnosno da je odustao iz straha ili opreza. Ono što su nama "daske u glavi", to su Englezima klikeri ili dugmeta, pa kad neki Englez nema "sva dugmeta", nije važno da li su mu i "sve koze na broju", već da mu nešto fali u glavi.

Kad mi "lajemo na zvezde", oni kojima je engleski maternji "laju na mesec" (bay at moon), drugim rečima, mi se laćamo "ćorava posla", dok oni "nose ugalj u Njukasl". (Nemci bi, na primer, "nosili pivo u Minhen", Norvežani bi "pekarevoj deci delili hleb", Francuzi bi "nosili vodu na reku", a stari Grci su, dosetio se Aristofan, "terali sove u Atinu", jer je sova simbol mudrosti, a drevna Atina centar nauke.) Dalje, mnogi naši prevodioci napokon će saznati da ono što su nama "španska sela", Englezima "grčka". Zatim će mnogi saznati da "Dutch party" ne moraju nužno praviti Holanđani (a ova sintagma ima još manje veze s nekom holandskom partijom ili strankom), već da je to žurka na koju svako treba da donese svoje piće. Slično tome, kad se dvoje za kafanskim stolom dogovore da će biti "Dutch treat", to nikako ne znači da su sklopili neku holandsku pogodbu ili da "Holanđani časte", već naprosto da će svako platiti svoje piće. Nadajmo se da će uz pomoć ovih rečnika "banana oil" eventually postati "čista glupost". (Ma, kakvi bakrači!)

Da se "nije dogodio narod" (potražite ovu i mnoge druge krilatice iz našeg novog folklora) tj. da Miloševićev režim autora nije prevremeno oterao u penziju, možda se ni ovi rečnici ne bi dogodili. Oni će biti od dragocene pomoći svima koji žele što bolje da ovladaju engleskim, ali i srpskim jezikom. Jezički sladokusci, koji u rečnicima ne traže pomoć ili savet, čitaće ih kao najuzbudljivije romane.

Duška Anastasijević

01.01.00

Politika
14.12.2002.

Rečnici

Leksikografski poduhvat
Živorad Kovačević: "Srpsko-engleski frazeološki rečnik" i "Englesko-srpski frazeološki rečnik", izdavač: "Filip Višnjić", Beograd, 2002.

Potreba za raznim rečnicima engleskog jezika kod nas je sve veća i, kada se radi o srpskom kao drugom jeziku priključenom uz engleski, leksikografi moraju da ulože veliki napor ne bi li kako-tako pratili potrebe zainteresovanih. Najnoviji plod rada na ovakvim priručnicima su dva toma frazeoloških rečnika - englesko-srpskog i srpsko-engleskog Živorada Kovačevića. U našoj sredini odranije su poznati rečnik engleskih izraza i idioma autora Radenkovića i Mihajlovića kao i englesko-srpski, odnosno srpsko-engleski rečnici idioma Boška i Margot Milosavljević. Prvi je odavno rasprodat, a druga dva su se nedavno pojavila u novom izdanju. Najnoviji rečnici, koji se ovde prikazuju, sadrže frazeme (frazeologizme ili idiome, kao čačkati mečku, čije se značenje ne može razumeti na osnovu značenja pojedinačnih reči iz njihovog sastava), fraze (situacijski izrazi, poput na telefonu), poslovice (Ko rano rani dve sreće grabi), i ustaljene spojeve reči (kolokacije) koje čuvaju svoja uobičajena značenja, a to su najčešće imenice s pridevom ili glagolom (kao glavni adut).

Uporedimo li poslednje naše leksikografsko ostvarenje sa sličnim jednojezičkim engleskim rečnicima idioma britanskih i američkih izdavača, zaključićemo da su Kovačevićevi rečnici i najveće među njima znatno premašili obimom, ne samo po broju stranica nego i po broju odrednica. Dok srpsko-engleski deo broji 22.000 odrednica (te je za 10.000 veći od svog preteče "Srpsko-engleskog rečnika idioma, izraza i izreka" istog autora), a englesko-srpski čak 27.000 odrednica (ne računajući poslovice), čime se u odnosu na prvo izdanje uvećao za 2.000, novije izdanje Oxford Dictionary of Current Idiomatic English sadrži oko 15.000 reči, Oxford Dictionary of English Idioms 14.500, American Idioms DictionarÚ 8.000, Longman Dictionary of English Idioms 4.500, a Cobuild DictionarÚ of Idioms 4.400 odrednica, a da ne govorimo o drugim, još manjim rečnicima frazeologizama. I u poređenju sa sličnim rečnicima na području srpskog, kao što su Stojičićev "Sjaj razgovora" (15.500 odrednica), Matešićev "Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika" (12.000) i Milosavljevićev "Srpsko-engleski rečnik idioma" (4.500) - "Srpsko-engleski frazeološki rečnik" je ubedljivo najobuhvatniji.

Intenzivan rad na ova dva gigantska rečnika nije se odrazio samo na kvantitet, nego je doveo i do veoma uspešne obrade i do valjanog izbora ekvivalenata. Svaka odrednica u englesko-srpskom delu, odnosno ekvivalent u srpsko-engleskom delu, potkrepljena je citiranim primerima iz gotovo 300 izvora, i to najčešće ne samo po jednim. Na taj način, ovi rečnici ujedno predstavljaju korpus dokumentovane građe o engleskim frazeologizmima.

Autor je vodio računa i o stilskim oznakama u vezi s upotrebom veza reči, kao što su šaljiv, sleng, nepristojan, ironičan, knjiški. U svojoj preciznosti išao je tako daleko da je pravio opravdanu razliku između razgovorne i neformalne upotrebe u engleskom jeziku, o kojoj čak ni engleski jednojezični rečnici obično ne vode računa.

Za posebne potrebe korisnika, u srpsko-engleskom delu sastavljač je predvideo grupisanje poslovica po smisaonim oblastima, i to sve s primerima (). U englesko-srpskom rečniku osnovnom delu pridodat je spisak "lažnih prijatelja" među frazeologizmima. Ovaj tom sadrži i popis frekventnijih reči i izraza čija se značenja razlikuju u američkom i britanskom engleskom, kao i različitih reči za iste pojmove u britanskoj i američkoj varijanti.

Zbog svojih pomenutih kvaliteta, ova dva rečnika mogu poslužiti ne samo svojoj primarnoj svrsi - nalaženju ekvivalenata u drugom jeziku, nego se mogu koristiti i kao građa za naučna istraživanja vezana za idiomatiku srpskog ili engleskog jezika.

Mada autor po vokaciji nije lingvista, rečnici su urađeni profesionalno, čemu je svakako doprinelo sastavljačevo iskustvo u ranijem radu, a nesumnjivo i velika ljubav prema leksikografskom poslu.

Boris HLEBEC

01.01.00

Dnevnik
26.12.2002.

KAPITALNA IZDANJA
Uzbudljivi lavirint jezika
U Novom Sadu predstavljen Srpsko engleski i Englesko srpski frazeološki rečnik Živorada Kovačevića, IP ?Filip Višnjić?, Beograd 2002.

Na kompjuteru mr Živorada Kovačevičća, bivšeg beogradskog gradonačelnika i diplomate iz predmiloševićevskog vremena piše ?Ni dana bez crte?. Za proteklih 14 godina, on se dosledno pridržavao pomenute latinske izreke, a rezultat je impresivan: Srpsko engleski i Englesko srpski frazeološki rečnik, dvotomno izdanje IP ?Filip Višnjić? iz Beograda.
Izdavač i Centar za regionalizam iz Novog Sada nedavno su u Gradskoj kući upriličili promociju, na kojoj su, sem autora rečnika, govorili novinar Laslo Tot, prevodilac Biljana Simurdić i anglista prof. dr Zoran Paunović. Mimo stručne rasprave, teško je bilo ne pomenuti da je Živorad Kovačević dva mandata bio prvi čovek prestonice, u vreme kada je Beograd bio velegrad, da ga je sa mesta ambasadora SFRJ u SAD opozvao Milošević, jer je odbio lojalnost.

Frazeologija ?srećnih? devedesetih

- Poznato je da naši ljudi vole da su najveći u svemu, pa su verovatno zbog toga impresionirani sa čitavih 5,5 kilograma rečnika, kaže Živorad Kovačević. Meni su bile najzanimljivije poslovice; one se ne prevode, već se traže ekvivalenti. Zbog toga sam proučio preko šest hiljada srpskih narodnih izreka, koje je sakupio Vuk, kao i blizu 10 hiljada englesko-američkih. Potrudio sam se da Anglosaksoncima objasnim i značenje čuvene Pašićeve izreke ?Spasa nam nema - propasti nećemo?.
U manjoj meri bavio sam se slengom - lokalnim žargonom, jer se on brzo menja. Često ga javno koriste američki političari, pa je ponekad običnim čitaocima teško da razumeju naslove iz tamošnjih novina.
U Rečnik su uneti i neki izrazi karakteristični za našu nedavnu tužnu prošlost, koji su, čestim smišljenim ponavljanjem u govorima političara i prenošenjem u medijima, ušli u svakodnevni politički žargon, kao što su na primer: dogodio se narod, antibirokratska revolucija, etničko čišćenje, hrvatska puška na hrvatskom ramenu, kolateralna šteta, nebeski narod, Kosovo je najskuplja srpska reč, mir nema alternativu, niko ne sme da vas bije, slovenačko proleće, Srbija se saginjati neće i dr.
Znam da se o ljudima najlepše govori na promocijama i na sahranama. Ipak, volim kada ljudi kažu kako im prija da čitaju moj Rečnik.

Kovačević je diplomirao na Berkliju, kao najbolji u generaciji, a potom je i magistrirao u Americi. Iako ga jugoslovenska diplomatija više nije trebala nakon 8. sednice, ostao je u vezi sa mnogim značajnim američkim ličnostima (sa Kisindžerom se redovno dopisuje). NJegova životna energija, čulo se na novosadskoj promociji, uvek je bila okrenuta javnom interesu.
Pošto je, kako sam reče, iznenada dobio previše slobodnog vremena, odlučio je da napiše dvojezični rečnik fraza i idioma, kakvih kod nas nema dovoljno. Idiomi su izrazi koji znače nešto drugo nego reči koje ga čine, pa će ovo štivo biti korisno ne samo u svakodnevnoj upotrebi, već stručnjacima različitih profila i prevodiocima (koji takođe često greše). Na usluzi su im ubuduće preko 25 hiljada engleskih i 22 hiljade srpskih idioma, svakodnevnih izraza i poslovica (dvosmerno prevedenih).
Razvoj novih tehnologija uticao je na stvaranje nove leksike u svim jezicima. Mnogo ih je i u Kovačevićevom frazeološkom rečniku: pored opštih fraza, najzastupljenije su terminologije politike, bankarstva, pravosuđa i vojske. Vrlo je širok korpus tekstova iz kojih su uzeti primeri: autor je koristio jezik oko 300 najpoznatijih engleskih i američkih romana, na hiljade poslovica iz oba jezika, novine, časopise, svakodnevni govor i dr.
Ovi rečnici mogu da se čitaju kao knjiga-poučna, zabavna i višestruko korisna. Zanimljivi su i za kulturološko-istorijska proučavanja: poznato je da su fraze i idiomi- so i biber lepe književnosti. Kada, na primer, Srbin objašnjava neočekivani uspeh nekog poduhvata, često kaže: ?Jednim udarcem dve muve?. Englez će istu situaciju opisati rečima ?Jednim kamenom dve ptice?. LJudi koji su se pažljivije bavili Kovačevićevim rečnikom-knjigom, otkrili su, između ostalog, duhovnu i psihološku bliskost Srba i Amerikanaca (što se može videti u svakodnevnim poslovicama koje koriste)!
Autor se takođe bavio razlikama između britanskog i američkog engleskog. Recenzent prof. dr Ivan Klajn tvrdi da je reč o najvećem do sada poznatom frazeološkom rečniku. Kovačević kaže da mu je to najdraža profesionalna referenca, a knjige je posvetio svojoj deci, Jeleni i Radovanu, kao i supruzi Margiti, za ljubav i podršku.

Radmila Lotina