Enrike Vila-Matas (Barselona, 1948), najprevođeniji španski romansijer, pripovedač i esejista.
Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca.
Enrike Vila-Matas je studirao prava i novinarstvo. Radio je kao urednik filmskog časopisa u kao filmski kritičar, a početkom sedamdesetih godina režirao je dva kratka filma.
Knjige Enrikea Vila-Matasa prevedene su na dvadeset devet svetskih jezika.
Dobitnik je velikog broja španskih i svetskih književnih nagrada: Nagrada „Romulo Galjegos”, Nagrada grada Barselone, Nagrada „Heralde”, Nacionalna nagrada kritike, Nagrada „Mediči” za najbolju knjigu prevedenu na francuski jezik u 2003. godini, Nagrada kritike u Čileu, Međunarodna nagrada „Enio Flajano”, Nagrada „Hoze Manuel Lara”, Nagrada Španske kraljevske akademije, Vitez francuske Legije časti, Nagrada „Elza Morante”, Međunarodna nagrada „Mondelo”.
Vila-Matas je jedan od osnivača Reda „Fineganovaca”, međunarodnog udruženja posvećenog Džejmsu Džojsu.
Najvažniji romani: Južno od očnih kapaka (1980), Laž (1984), Dom za sve (1988), Samoubistva za primer (1991), Deca bez dece (1993), Daleko od Verakruza (1995), Čudan način života (1997), Bartlbi i kompanija (2001), Montanovo zlo (2002), Pariz se nikad ne završava (2003), Doktor Pasavento (2005), Istraživači dubine (2007), Uspon dnevnika (2008), Dablineska (2010).
Najvažnije knjige eseja: Iz gradske nervoze (2000), Neobične laboratorijske beleške (2003), Iako ne razumemo ništa (2007).