Estetika I-III

izlaganje započinje određenjem pojma i predmeta estetike shvaćene kao filozofske discipline, na šta se nastavlja analiza duhovne situacije estetike u senci krize savremene umetnosti. Nakon ovog uvodnog dela u kome je pored predmeta i metoda estetike dijagnostifikovano i savremeno stanje umetnosti, izlaganje se usredsređuje na pitanje porekla umetničkog dela, da bi se potom otvorila priča o umetnosti i svim značajnim relacijama i aspektima u kojima se ona pojavljuje.
Budući da estetika ima kratku istoriju, ali dugu prošlost, drugi deo posvećen je analizi najznačajnijih (ranih) filozofskih mišljenja o umetnosti. Zapravo, autor u dodatku nudi sažetu istoriju mišljenja o umetnosti, koja započinje Platonovim uvidima, a završava se rodonačelnikom estetike kao filozofske discipline Aleksandrom Baumgardenom.
Drugi tom posvećen je klasičnom vremenu estetike. Analiziraju se temeljni estetički problemi i pojmovi, kao i osnovna određenja pojma umetnosti; govori se o umetničkim i estetskim vrednostima koja određuju odnos estetike spram drugih filozofskih disciplina, a sve sa ciljem da se učine pretpostavke za promišljanje stanja umetnosti i teorije umetnosti. Kao i u prvom tomu, i ovde autor nudi dodatak pod naslovom „Umetnost i intelekt“, u kome se razmatra umetnost kao fenomen, ispituju se granice umetnosti i sveta, dijagnostifikuju razlozi ugroženosti umetnosti, tematizuje se pitanje stvaralaštva i postavlja jedno izuzetno aktuelno pitanje o veštačkoj inteligenciji i intelektu, odnosno pitanje da li veštački intelekt može prevazići čovekov.
Treći tom sastoji se iz četiri dela. U njemu se tematizuje pitanja postklasične estetike, odnosno u njoj se autor bavi filozofijom poslednje umetnosti. Pod tim ne treba razumeti savremenu umetnost, jer, po autorovom mišljenju, savremene umetnosti nema, zato što ona nije u duhu sa našim vremenom, već je ona današnja, zato što nastaje danas; to je umetnost muzeja, umetnost u kojoj više nema života.
Upravo iz tog razloga naše vreme zahteva redefiniosanje umetnosti, jer je više ne možemo protumačiti iz nje same, odnosno zato što se savremena umetnost ne može shvatiti starim estetičkim kategorijama.
Na kraju, po autorovom priznanju, celokupan Njegov misaoni angažman u vezi sa pitanjima o biti umetničkog dela i prirodi umetničke prakse odvijao se u senci Hegelovog uvida o kraju umetnosti i Hajdegerovog stava o tome kako definitivan sud o tom Hegelovom sudu još nije donet. Nakon čitanja ove studije, možemo mirne duše zaključiti da je autor uspeo da suspenduje Hajdegerovo zapažanje o Hegelovom isticanju kraja umetnosti, jer je zaključak o ovom Hegelovom sudu konačno izveden.
Polazeći samo i od ovog letimičnog prikaza sadržaja i cilja Estetike prof. dr Milana Uzelca, moguće je zaključiti da se ovde radi o najobuhvatnijoj estetici koja je napisana na srpskom jeziku, i to od strane jednog od naših najpriznatijih stručnjaka čije je četrdesetogodišnje teorijsko i praktično iskustvo pretočeno u impozantno delo, napisano pristupačnim jezikom, koje se obraća široj čitalačkoj publici, a ne samo stručnjcima iz date oblasti. Slobodno se može reći da u ovoj monografiji nije izostavljeno nijedno značajno pitanje iz estetike, te da je u tom smislu imamo pred sobom jednu celovitu i zaokruženu studiju. Suptilne analize koje nam nudi prof. dr Milan Uzelac, kao i izuzetna erudicija, osobenosti su koje se retko kod nas mogu susresti u ovakvoj i sličnoj literaturi.
prof. dr Nedžib M. Prašević