01.01.00
Vecernje novosti25.08.1998.REC KRITIKE POVRATAK AFORIZMA U svojoj knjizi usklicnickog, radosnog naslova "Evo me opet" Milan Sarac mozda s pravom ne veruje da je zlatno doba aforizma proslo. Aforizam radja duhovni mir, zadovoljstvo. Jer, on nece pricu. Hoce da smisao price nabije u stupicu od nekoliko reci i trudi da taj smisao iznenada prasne u masti citaoca. Sto manje reci, tacnije nadjenih - to veci prosek - to bolji afirizam. Ima Milan Sarac u ovoj knjizi, decacki izazovnog naslova aforizama velikog umeca. Ona najveca, zna se, ostvarili su Vlada Bulatovic Vib i Dusko Radovic u vreme kad je aforizam cvetao. Sarac se, medjutim, neda, on nece naboje jednog nego svakog vremena. I kad veli "Bog ne moze da promeni proslost, ali budala moze buducnost" mnogo toga iz ovog vremena mesa se sa citavim iskustvom iz proslog - i rasni aforisticar je pred nama. Istina moze se izostaviti recica "ali" i zameniti tireom, ali to su poslovi stila, a ne poremecaj eliptike. Sarac voli tu tacku na kojoj se aforizam lomi. Recica "ali" je tu oroz kojim se okida zacudni smisao aforizma. Ima u ovoj knjizi uspelih aforizama, a ima i onih koji to nisu. Na veliki aforizam se ceka. On ne pada s neba i nijedan aforisticar nije napisao knjigu u kojoj zive iskljucivo aforizmi koji se ne zaboravljaju. Ova knjiga zna da zaviri ispod obrazine sveta i vremena, tamo gde zive i govore apsurdi. Otuda su, valjda u knjizi, kao druga "stvarnost" i tehnika, objavljene nekolike reprodukcije slika Olje Ivanjicki, to neprestano radjanje i otkrovenje lepote sto nice iz haosa, iz krvi, iz snova i namece se ostrim, lirskim ovalima zenskih profila, ili mumificiranih, sledjenih portreta, cija je culnost, kontrastno pohranjena u sarkofagu citave slike. Tako je Sarac to nicanje iz haosa na slikama velike slikarke suprotstavio svom aforistickom razbijanju tame vremena i iskustva. Dragoljub STOJADINOVIC
