Geni, narodi i jezici

Nakon dvotomnog dela Marija Alineija Nastanak evropskih jezika I i II, gde su srpskim čitaocima predstavljenitemelji dijahronijske lingvistike, zatim monografije Evela Gasparinija Slovenski matrijarhat, uz koju je naša javnost mogla otkriti fundamente slovenske kulturne antropologije, evo i treće knjige, takođe italijanskog autora, Luiđija Luke Kavali-Sforce, Geni, narodi i jezici, preko koje se čitaoci u Srbiji mogu upoznati sa bazičnim postavkama još jedne nauke koja istražuje nepisane povesne izvore – genetike populacije iliti ljudske genetike; takođe, ovde je i otkriće Kavali-Sforce da su geni mlađi od jezika…

„Diktat vremena“ se ubrzano menja, i baš zbog boljeg razumevanja tih promena ne bismo smeli propuštati knjige kakva je ova. Najpre zato što nam njeni genetički podaci svojom egzaktnošću pružaju čvrstu potporu za multidisciplinarna istraživanja, potporu koju danas, oslobođenu Fukujaminih zabluda, možemo tumačiti u zdravijem ključu. I drugo, jer je sad već jasno da mnoge kulturne odlike imaju korene u epohama do čijih dubina možemo zagrebati samo uz pomoć čovekovih obeležja kakva su geni i jezici, tragovi prošlosti koje je zbog njihove kolektivne prirode teško „izgubiti“, a kojima se najviše bavio Luiđi Luka Kavali-Sforca.

Otud Geni, narodi i jezici možda i nisu prvenstveno namenjeni genetičarima, dobrano odmaklim u poslednje tri decenije od ovde opisanih saznanja iz te nauke, već onima koji vape za osnovama genetike populacije da bi bolje razumeli šira društvena kretanja. A to su uvidi koji su, u ovim prelaznim vremenima, većini nas zapravo i najdragoceniji.
Dr Ivan Dimitrijević