Gospođa iz velikog sveta

07.05.06 Blic

Na nedavnoj promociji knjige Feliksa Pašića „Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta“, u mom odsustvu pročitan je ovaj tekst. Možda će biti zanimljivo da bar deo tog mog teksta pročitaju oni koji ga nisu čuli tom prilikom:

„Prvi put u životu sam jednu knjigu pročitao na ekranu kompjutera. Ne znam da li su mi oči suzne od elektronskih talasa ili od završnih stranica Feliksove knjige. Nisam plakao kad je Mira umrla. Plakao sam sada, posle decenije i po. Tako je sve u toj knjizi istinito, tako bogato, tako životno, tako ljudski, tako potresno.

Kad sam dobio diskete sa preko sto stranica teksta, pre nego što sam počeo da je čitam, imao sam dve griže savesti - prvo, što me neće biti sa vama kad budete promovisali Feliksovu knjigu, a drugo što ja nisam napisao knjigu o Miri Trailović.

Međutim, kad sam tekst pročitao, shvatio sam da moja knjiga ne bi bila tako dobra. Suviše sam bio blizak sa Mirom. Suviše sam živeo u uverenju da sve o njoj znam. Pa bih sve pisao samo na osnovu svojih uspomena. A Feliks je dovoljno dobro poznavao, ali ne tako da nije saslušao o Miri tolike svedoke njene izuzetne sudbine. Moja knjiga bi možda bila nezasluženo uzdržanija, jer bih se plašio da ne budem suviše pristrasan, suviše sentimentalan. Tako bih napisao nedovoljno dobru knjigu.

Kažu da su pravi ljudi oni iza kojih ostane mnogo anegdota. O Miri ima beskrajno mnogo anegdota. Ima ih još više nego što ih je Feliks preneo, a možda i zabeležio. Ali sve koje su ušle u knjigu znakovite su, metaforične, istinite... Ležernim, ali preciznim stilom Feliks vešto prolazi kroz sve činjenice njenog života. On i datume i ostale date plasira duhovito, darovito. Ta knjiga toliko liči na nju. Blago Miri što ima takvog portretistu kakvog je zaslužila...“

Jovan Ćirilov

02.05.06 Danas

Sociologija elita, Žak Koenen-Iter
Clio, 2005
prevela Ljiljana Mirković

Ovo delo će svojom preglednošću, iscrpnošću i jasnoćom dopuniti naša saznanja o sociologiji elita, temi o kojoj nema mnogo toga objavljenog u okviru sociološke književnosti na srpskom jeziku. Poslednjih godina sve se više poklanja pažnja važnosti elita u objašenjenju rada demokratskog poretka. Naučnici se slažu da su samostalne, raznovrsne i složne elite, osnova demokratskog poretka, kao i da su sve elite važne za njegovo očuvanje. Žak Koenen-Iter iznosi u ovom delu tvrdnju da su u demokratskom društvu glavni čuvari građanskih sloboda, društvene snošljivosti, takmičarskog duha, kulturne i misaone raznovrsnosti upravo demokratske društvene elite. Otuda i zaključak o eliti kao jamstvu i čuvaru demokratskih vrednosti. Ovo delo može biti posebno važno za našu sredinu, u kojoj kao da još uvek ne postoji svest o neophodnosti postojanja i očuvanja elite u društvu. Iako elite, po rečima Slobodana Antonića, "ne samo da opslužuju sistem, već su i čuvari sistemskih vrednosti". Iterova Sociologija elita spada u red onih dela koja čine da i dalje budemo duhovni deo velikog sveta. Onog koji pažljivo čuva sopstvene elite.


Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta, Feliks Pašić
Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2006.

Evo iscrpne studije o Miri Trailović, jednoj od najinteresantnijih ličnosti iz našeg teatarskog života tokom dvadesetog veka. Iscrpna biografija Mire Trailović, njene pozorišne režije, režije na televiziji Beograd, režije u radio Beogradu, detalji iz privatnog i javnog života samo su deo ove knjige, za koju je građu Feliks Pašić pronalazio na raznim stranama, uvek birajući priče i situacije koje su najbolje i najpreciznije otkrivale suštinu umetničkog bića Trailovićeve. Mira Trailoivć, gospođa iz velikog sveta knjiga je dostojna osobe o kojoj govori i kojoj je posvećena. Njena sadržina jednaka je njenom izvanrednom grafičkom dizajnu, a bogatstvo tema kojihse dotiče i koje pokreće, odgovara pozorišnom vremenu koje je prema sebi oblikovala i po svojim estetskim zamislima osmišljavala Mira Trailović, koja je, otvarajući "Bitef teatar" rekla : "Bogovi umetnosti odavno su nam saučesnici u našim pozorišnim ljubavima".
Sve priče Tijane M. Đerković (Priče iz samoće Filip Višnjić, 2006.) govore o samoći, mada bi se po naslovu moglo zaključiti da su nastale iz samoće. Samoću ovde ne treba shvatiti bukvalnom smislu, kao fizičku, to je pre samoća duha, samoća koja se ogleda u nedostatku prave suštinske komunikacije. U tuđem svetu, u kojem se polako zaboravlja maternji jezik, ovakva vrsta samoće se nameće kao prirodni rezultat, ali Tijana Đerković, koja je i sama odavno napustila planine svog zavičaja, ne insistira mnogo na toj tipičnoj emigrantskoj temi. Drugim rečima, samoće je bilo i u njenom zavičaju, o čemu govore priče Ogledalo i i Ikona, ali samoće ima i među onima koji su rođeni i odrasli u zemlji u kojoj žive (Smrt gospođe Pisani) ili duža pripovest, Sin", kaže u pogovoru ove knjige Milisav Savić. Tijanu Đerković do sada smo znali kao prevodioca sa italijanskog i ruskog jezika. Prevodila je Troizija, Barneskija, Berberovu. Ovo je njena prva knjiga na maternjem, srpskom jeziku.

Sanja Domazet

03.04.06 Danas

Knjiga Feliksa Pašića "Gospoda iz velikog sveta", koja predstavlja priloge za biografiju čuvene Mire Trailović, jedne od najistaknutijih rediteljki u istoriji srpskog i jugoslovenskog teatra, predstavljena je u Ateljeu 212, u organizaciji Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Mira Trailović (1924-1989), rođena u Kraljevu, započela je karijeru kao spikerka Radio Beograda, a već nekoliko godina zatim svojim izuzetnim talentom za pozorište, postala je jedan od najistaknutijih domaćih reditelja. Režijom "Fausta" 1956, pred 212 stolica u zgradi nekadašnje Borbe, otvorila je pozorište Atelje 212. Na njegovom čelu ostala je i narednih godina, podižući taj teatar na svetski nivo. Mira Trailović bila je u tom pozorištu 1967. jedan od osnivača Bitefa, koji se tada, po kući u kojoj je nastao, zvao "Bitef 212". Putujući po svetu, Mira Trailović je na taj festival dovela najznačajnija imena pozorišta 20. veka i svojom neiscrpnom energijom uspela da Bitef svrsta među najznačajnije pozorišne instutucije u Evropi. Tako je osnovala i Bitef teatar, još jednu od svojih pozorišnih "zadužbina", koja se danas nalazi na beogradskom skveru koji nosi njeno ime. Zbog svog ogromnog dara, liderske energije, istančanog ukusa za umetnost i ljubavi prema pozorištu, Mira Trailović je sve do danas ostala prva dama srpskog teatra, ona koja je Beogradu otvorila prozor u svet i zahvaljujući kojoj je Beograd postao značajan pozorišni centar. Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik Ateljea 212, rekao je svojevremeno za Miru Trailović da je njen životni elan davao rezultate zato što je bio fleksibilan i uzbudljiv. "Ono što će nedostajati meni i svima nama koji smo sa njom radili i od nje učili je činjenica da je kod svih uspevala da postigne da daju više nego što treba i više nego što misle da mogu", rekao je svojevremeno Draškić. Ćirilov je govorio da je njenu ljubav prema pozorištu i svakom pojedincu koji se odvažio na pustolovinu pozorišnog čina "osetio svako ko je jednom došao na Bitef". "To je nešto što će takođe nedostajati na sledećim Bitefima, mada ostaje nada da je u svima nama ostavila deo te njene ljubavi i topline koje su time postale trajne... Pozorište nije sazdano od tako trošne grade kako nam se obično čini. O tome svedoči pozorišna sudbina Mire Trailović i njenog dela", rekao je Ćirilov o Miri Trailović.
SEECULT.org

Blic
01.04.2006.

Sutra predstavljanje knjige o Miri Trailović
Gospođa iz velikog pozorišnog sveta

U nedelju 2. aprila u 20 sati u Ateljeu 212 održava se promocija knjige „Gospođa iz velikog sveta“ o Miri Trailović, autora Feliksa Pašića. Knjigu posvećenu „donkihotskom boracu, gvozdenoj dami, tigrici sa baršunastim kandžama, pozorišnoj lavici, diplomati, poslovnoj preduzimljivoj, dovitljivoj, veštoj, ljubaznoj, svetskoj ženi“ kako su pored ostalog „častili“ Miru Trailović njeni prijatelji, poštovaoci i oponenti objavjluje muzej Pzorišne umetnosti Srbije.

O knjizi pored autora govore Svetozar Cvetković, Jovan Ćirilov, Gorica Popović, Dejan Mijač, Nebojša Romečević, i Ksenija Radulović

Mira Trailović ( 1924- 1989) je rođena u Kraljevu. Karijeru je počela kao spikerka Radio Beograda, da bi već nekoliko godina zatim svojim izuzetnim talentom za pozorište postala jedan od najistaknutijih reditelja u istoriji srpskog i jugoslovenskog teatra. Godine 1956. režijom „Fausta“ pred 212 stolica u zgradi nekadašnje „Borbe“ , otvorila je pozorište Atelje 212 na čijem je čelu ostala i narednih godina, podižući ovo pozorište na svetski nivo. Godine 1967. Mira Trailović i njeni saradnici osnovali su Beogradski Internacionalni Teatarski Festival - Bitef.

Ž. J.