Biti Elvis

31.10.20 Danas

U seriji velikih muzičkih biogafija i autobiografija izdavačka kuća Laguna je u zgusnutnom izdavačkom planu između knjiga o Eltonu Džonu, Rolingstonsima i najtazije Dženis Džoplin, izašla je 30. oktobra, objavila i priču o Elvisu Prisliju, iz pera Reja Konolija, britanskog muzičkog novinara i scenariste.

Ova izdavačka kuća je pre godnu dana objavila i Konolijevu knjigu o Džonu Lenonu „Život bez spokoja“. Oba Konolijeva naslova, kao i autobiografiju Eltona Džona preveo je domaći roker, pisac i prevodilac Dejan Cukić.

Knjiga „Biti Elvis“ istražuje mit o Elvisu Prisliju – kralju rokenrola i jednoj od najvećih muzičkih ikona 20. veka.

Da li treba ponoviti da je reč o samoukom umetniku koji je redefinisao američku i svetsku popularnu kulturu, stvorivši novi muzički pravac u kome je svojim moćnim i neponovljivim glasom spojio, kako se kunu svi muzički kritičari i teoretičari, gospel, crnački ritam i bluz sa kantri muzikom.

Uz neskrivenu senzualnost raspametio je puritansku Ameriku sredinom 20. veka. Beli pevač sa „crnim glasom“ smenio je sa trona Frenka Sinatru i inspirisao Bitlse, konstatuje i Konoli.

Za 24 godine bavljenja muzikom, Elvis Prisli objavio je 97 ploča prodatih u više od 150 miliona primeraka, na vrhovima top lista bio 966 nedelja, glumio je u 33 filma i pojavio se u jednoj reklami, ali u njegovom slučaju nije sve u brojevima.

Rej Konoli, koji je Prislija intervjuisao 1969, priču o njegovom životu otvara Elvisovom rečenicom: „Kako će me se ljudi sećati kad odem“, koju je izgovorio nekoliko meseci pre iznenadne smrti od srčanog udara 1977. i dosledno traga za odgovorom na to pitanje sa vremenske distance od četiri decenije.

Prvo izdanje biografije „Biti Elvis“ objavljeno je 2016. u Londonu.

To je priča o siromašnom momku iz Tupela u Misisipiju koji preko noći stiže na vrh svetske slave sa kojom ne uspeva da se nosi.

Muzika, pesme, koncerti, privatni život Elvisa Prislija, svet šoubiznisa, epilog sa sudbinama ljudi iz Prislijeve porodice i okruženja, popisom njegovih najboljih snimaka i pogovorom čine sadržaj ove biografije.

Konoli, koji se, baveći se Prislijevim životom, koristio i intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Rojem Orbisonom…, tvrdi da je na ovom primeru naučio da su i „rok zvezde samo odrasli obožavaoci“.

„Bez obzira na to koliko su poznati i slavljeni tada postali Bob Dilan i Džon Lenon, oni su i dalje ostali obožavaoci čoveka koji ih je prvi pokrenuo ka muzici, i još uvek očarani zvukom što je obuzimao njihovu mladost. Njihove tinejdžerske maštarije, kao i Pola Makartija, Kita Ričardsa, Brusa Springstina i stotina drugih, raspalio je Elvis. Kao i moje, pokrenuvši mi karijeru u drugačijem pravcu… Kao dečak, Elvis je sanjao da će uspeh osloboditi njega i njegovu porodicu siromaštva. Onda je otkrio da takva vrsta slave istovremeno oslobađa i zarobljava. On nije bio prvi rokenrol pevač, ali je postao prva rok superzvezda“, konstatuje Rej Konoli.

U pogovoru napominje da se, iako se Prisli više od novca brinuo da će posle smti biti zaboravljen, dogodilo upravo suprotno – dobio je više počasti nego tokom života.

Mnogi Prislijevi obožavaoci ni sad ne veruju da je „kralj“, koji bi danas imao 85 godina – rođen je 8. januara 1935, zaista napustio ovaj svet 16. avgusta 1977. u Memfisu, iako ga je od „Grejslenda“ do groblja Forest hil ispratilo više od 80 hiljada ljudi. Koneli smatra da je lokalna štampa brilijantno celu storiju o kralju rokenrola sažela u naslov sa prve strane „Kraj usamljeničkog života u Bulevaru Elvisa Prislija“.

J. T.