Sa znatnom dozom idealizma je u prethodnom 10. izdanju prihvaćena ATC klasifikacija lekova kao osnov za izlaganje savremenih problema farmakoterapije. Međutim, brzo su bili zapaženi neki njeni nedostaci te su morala biti učinjena odstupanja. Vreme je pokazalo da u pristupu izlaganja principa farmakoterapije mora biti više medicinske logike nego farmaceutske i magacionerske, iako se ne zaboravlja da su ove dve struke bile tvorci te opšte prihvaćene ATC klasifikacije. Zato se u ovom 11. izdanju dosledno nastavlja ranije započeta praksa da se na početku velikih terapijskih poglavlja analiziraju glavni terapijski problemi, pre nego što se pređe na prikaz lekova i preparata. U najvećoj
meri se to odnosi na infekcije: respiratorne, urinarne i druge – koje čine značajan segment morbiditeta i na čije lečenje lekari troše dobar deo svoga vremena. Osim toga, nije se više mogla izbegavati rasprava o terapiji malignih bolesti makar da to nije svakodnevni deo posla lekara opšte medicine. S obzirom da je sve veći broj bolesnika koji se hemoterapijom, hormonskom terapijom i drugim metodama godinama bore sa ovim opakim bolestima, bilo je izazovno potražiti način da se svi lekari upute u osnov-ne principe terapije u ovoj oblasti. Za to sva zasluga i hvala pripada Dr Siniši Raduloviću kao autoru ovih tekstova koji su pretrpeli samo male redaktorske izmene.
Uvođenje novih lekova prati opšte zakonomernosti razvoja i napretka nauke i industrije, ali u još većoj meri na njega utiču marketing i politika; naročito na nestabilnim prostorima Balkana i u burnim vremenima tranzicije. Promene u izboru lekova, u nomenklaturi i sadržaju koje su nastale u toku poslednje dve godine protekle od 10. izdanja su izuzetno velike, tako da postoji velika potreba za informacijama u ovoj oblasti. Otvaranje novih firmi za proizvodnju i promet lekovima, a naročito predstavništava i zastupstava najvećih svetskih proizvođača, u velikoj meri je obogatilo izbor lekova, preparata i oblika. Nažalost, tranzicionu nestabilnost u Srbiji prate i mnogi mali lovci u mutnom koji koriste vrlo liberalne kriterijume Nacionalne Agencije za lekove da registruju preparate nedokazane i sumnjive vrednosti; njihov broj raste kao pečurke posle kiše.
Globalizacija jednog nacionalnog interesa učinila je svet manje sigurnim prostorom za život, a mito i korupcija u farmaceutskoj industriji i medicini su dozvolili da se milioni bolesnika leče potencijalno opasnim lekovima. Teško je zamisliti da je i pored kontrole pretkliničkih i kliničkih ispitivanja moguća katastrofa u kojoj upotreba jednog odobrenog leka usmrti nekoliko desetina hiljada ljudi. Reakcija na to do sada nije bila adekvatna, ali lekarima treba da bude opomena da žive u opasnim vremenima i rukuju opasnim lekovima. Neophodne su reevaluacije ne samo grupe analgetika i antireumatika, već i u drugim oblastima medicine. Još sve žrtve ove katastrofe nisu ni bile prebrojane, a FDA je rehabilitovala rofekoksib (Vioxx) i dozvolila da se ponovo propisuje ravnopravno sa ostalim COX-2 inhibitorima, mada uz izvesna upozorenja.
Kolateralna šteta u celom svetu se procenjuje na 150-200.000 fatalnih ishoda. Za zdrav razum i javni interes bi bilo porazno verovati da je ova nerazumna odluka doneta većinom od 17:15 definitivna.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Lekovi , Farmakologija
Ostali naslovi iz oblasti: Medicina
Izdavač: Integra; 15. izdanje, 2016; Poseban povez; latinica; 24 cm; 719 str.; 978-86-87907-16-4;
