Gradnja ruševine

Izdavač: Filip Višnjić

U ovoj knjizi su na jednom mestu okupljeni piščevi tekstovi, koje je kontinuirno objavljivao beogradski dnevni list „Blic“ u svom nedeljnom izdanju u protekle tri godine. Tako su se Babićeve kolumne našle u jednoj feljtonističkoj knjizi, sa 69 naslova, koja je svojevrsno svedočanstvo. Naime, govori nam da, nakon svega, nakon rata, sankcija i blokada, nakon smene režima, tranzicije, demokratizacije i globalizacije, nakon privatizacije i liberalizacije, nakon sablje i nakon pljačke, ovde je ostala da živi jedna masa sveta bez adrese i papira, bez budućnosti, identiteta i šanse da svoju zlu sudbinu suštinski poboljša. Ispada na kraju

da su najveći krivci za rat upravo oni koji su u nesreći najteže stradali, a što je najgore, nakon dugačkih deset godina progonstva, oni nisu postali teški samo onima od kojih su otišli i onima kojima su došli, već naročito sebi samima.

Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2007; latinica; 20 cm; 200 str.; 978-86-7363-524-8;

Neimari trena

Goran Babić o knjizi „Gradnja ruševine“

Knjiga „Gradnja ruševine“ (izdavač „Filip Višnjić“) Gorana Babića, koja sve više privlači pažnju čitalačke publike, svojevrsna je zbirka kolumni koje je autor pisao u „Blicu nedelje“ tokom prethodne tri godine. U maniru reskog hroničara, Babić beležeći, i na svoj način promišljajući bujice i tokove u kojima živimo, pomno neguje i senzibilitet za ono što (možda nepravedno) zovemo malim stvarima.

Govoreći za „Blic“ o svom opredeljenju za indikativan naslov „Gradnja ruševine“, Babić kaže: „Ponekad čitav naš život zapravo prođe baš u tome, u građenju ruševina. Čitava ljudska egzistencija neretko prođe u naporu da se izgradi ono što je već odavno, unapred, porušeno. Apsurd u kome živimo - satkan od fenomena u kojima sam se u svojim tekstovima bavio. Ako ćete iskreno, meni lično čitava ova naša epoha nije suštinski jasna. Čini mi se vrlo krhkom njena artikulisanost. Možda je i to tek jedna ruševina.

Kako vidite pozicioniranje pojedinca u datim okolnostima?
- To jeste glavni problem. Moguća rešenja su vrlo različita i zavise od životne dobi, pola, stepena obrazovanja, porekla i niza drugih stvari. Ali, ono što jeste jedna od ključnih tačaka je pitanje dobre volje, odnosa pojedinca prema datoj stvari. Svako je neimar svog trenutka u ovakvim ili onakvim okolnostima. Živimo, nažalost, u uzbudljivom vremenu koje obiluje provokacijama.

Da li se radije bavite krupnim stvarima ili onim što zovemo sitnicama?
- Kako kad. Ali, hoću da kažem da se neretko upravo u tim malim stvarima, pojedinačnim slučajevima, ogledaju najozbiljniji društveni tokovi. Film „Titanik“ je, primerice, kroz pojedinačnu priču prikazao veliku tragediju. Čak mislim da su te „male“ priče jače. Kad se pozabavite problemom jedinke, to će se dotaći velikog broja ljudi, a kad o tragediji počnete da govorite u velikim brojkama, ona postaje apstraktna.

T. Nježić

Gradnja ruševine

rasprodato

Neimari trena