Hakerski rečnik

02.06.03 Danas

Nedavno je iz štampe izašao novi "Hakerski rečnik" (Knjiga-komerc, Beograd), autora Slobodana Lazarevića. Objašnjavajući potrebu za ovakvim izdanjem, autor u predgovoru ističe »hakere« kao poseban fenomen, koje je ubrzani razvoj mreže doneo, tokom druge polovine prošlog veka, te im kao takvima treba posvetiti posebnu pažnju.Ovaj Rečnik je skup žargonskih termina, koje koriste razne subkulture kompjuterskih hakera. Priređen je na osnovu čuvenog Rečnika žargona ("Jargon File"), koji predstavlja zajedničku ostavštinu hakerske kulture.

Istorijski pregled

Godina 1975. - Rafael Finkel (Stanford) započinje "Jargon File". Rečnik je nazvan AIWORD.RF.(UP, DOC), a neki izrazi u njemu datiraju još znatno ranije i veruje se da su nastali početkom 60-ih godina.Godina 1976. - Mark Crispin FTP-isao je kopiju Rečinika MIT-u i tom prilikom primetio da je uglavnom bio ograničen na "svet AI" i tako je memorisao ovaj dokument u svoj direktoriju na AI:MRC; SAIL JARGON. Tokom svih ovih akcija niko nije razmišljao da koriguje "žargon" u "sleng", sve dok dokument već nije postao široko poznat kao "Jargon File". Rafael Finkel je odustao od aktivnog učestvovanja, a ubrzo nakon toga, Don Vuds je postao glavni kontakt za Rečnik.Godina 1981. - Haker Čarls Hirurg objavljuje veliki deo Rečnika u "COEVOLUTION Quarterly" s ilustracijama Fila Vadlera i Gaja Štila. To je bila prva verzija Rečnika u štampanoj formi.Godina 1983. - Gaj Štil priređuje proširenu verziju Rečnika-1 s komentarom za masovno tržište, pod nazivom "The Hacker’s Dictionary". Ta knjiga (danas van štampe) naziva se "Steele-1983". Nakon objavljivanja "Steele-1983" Rečnik prestaje da se menja. To je bila posledica direktne namere da se dokument privremeno zamrzne, kako bi se isključivo koristila njegova publikovana verzija.Sredina 80-ih - Sadržina Rečnika zastareva, ali legenda koja je stasala s njim nikada nije potpuno umrla. Sadržaj je vršio jak i konstantan uticaj na hakerski jezik i humor. Rečnik ostaje da traje poput neke vrste svete epopeje. Tempo promena u čitavom hakerstvu strašno je ubrzan, ali Rečnik žargona, pošto se od živog dokumenta pretvorio u ikonu, ostao je suštinski nedirnut čitavih sedam godina.Godina 1990. - Rečnik žargona je ponovo oživeo na on-line, posle sedmogodišnjeg umiranja.Godina 1993. - MIT Press ponovo publikuje Verziju 3.0.0, kao drugo izdanje "The New Hacker’s Dictionary". Oni koji održavaju on-line verziju Rečnika žargona nastaviće da je apdejtuju celovito i potpuno.Godina 2000. - Potpuna verzija ima 27.452 izraza, 222.085 reči, 1.460.972 znakova i 2.318 tumačenja.

"Tokom više godina, veliki broj pojedinaca je dobrovoljno posvetio znatnu količinu vremena kreiranju Rečnika. Oni su priznati na Mreži u celini kao njegovi pravi urednici. Uredničke dužnosti su: da prikupljaju priloge i sugestije drugih; da tragaju za potvrdnim informacijama, da unakrsno povežu određene termine; da održavaju dokument u konsistentnoj formi i da najavljuju i distribuiraju njegove dograđene verzije s vremena na vreme", kaže Lazarević.Premda su neki tehnički materijali ovde uključeni, ovo nije tehnički rečnik, već rečnik jezika koji hakeri međusobno koriste zabave radi, kao i radi socijalne komunikacije i tehničke debate.

"Hakerska kultura je zapravo labavo povezana mreža subkultura koje su ipak potpuno svesne da poseduju i da dele izvesno zajedničko iskustvo, korene i vrednosti. Ta kultura ima svoje sopstvene mitove, heroje, probisvete, folk-epiku, pošalice, tabue i snove. Pošto su hakeri kao grupa posebno kreativne osobe koje sebe ponekad određuju odbacivanjem normalnih vrednosti i navika, oni poseduju neobično bogate i samosvojne tradicije za jednu međunarodnu kulturu koja postoji manje od 40 godina", tvrdi Lazarević.

Hakerski jezik i pismo

Po jednom anegdotskom zapažanju - koje je na dobrom putu da postane dominantno - vladajuće ili meinstrim-shvatanje - hakersku poruku ili grafit ćete lako prepoznati jer gotovo sigurno "pati od gramatičkih manjkavosti"(!?)

Kad, na primer, neko za hakovanje koristi izraz "hacifikacija", publikovanje na Mreži naziva "vebifikacija" ili množinu za miše izgovara "micoši" (ovdašnji ulični žargon za pandure), engleske reči "wrong" (pogrešno) i "porn" (pornografija) piše "worng" i "pr0n", onda po toj logici možete staviti ruku u vatru da je kakav haker, jer taj sigurno ima slabu ocenu iz pisanja i gramatike.

Jedina nevolja s mejnstrim-shvatanjima je u tome što su obično sačinjeni od fenomenalne duhovne lenjosti, pa dakle uglavnom nisu u pravu. Uvrnuto izražavanje, promena standardnog reda reči, neobično kombinovanje delova kakvih termina, pravljenje komičnih bekronima (anegdotsko tumačenje izvornog značenja) od akronima (kraćenica) i kucanje "celinom tastature" - u pomenutim primerima - pripadnika hakerske zajednice, već isključivo osobenostima i karakteristikama kako žargonskog izražavanja uopšte, tako i samog hakerskog jezika, pisma, pogleda na svet i kulture posebno, kaže Lazarević.

Prema njegovim rečima, specijalni vokabular slengova pomaže hakerima da shvate mesto koje im pripada u zajednici i da izraze zajedničke vrednosti i iskustva. Među hakerima međutim, sleng ima jedan tananiji aspekt, možda do izvesne mere primeren slengu džez muzičara i nekih umetnika, ali ga je vrlo teško identifikovati u većini tehničkih ili naučnih kultura.

"Ali ima i više od toga", nastavlja Lazarević, "Hakeri po pravilu obožavaju svaku igru rečima i vrlo rado i kreativno koriste svoj jezik. Hakerski sleng u podjednakoj meri stavlja na probu neke opšte lingvističke i antropološke pretpostavke".

Ovaj rečnik, kao i prethodni slični, nastali su sa ciljem da dalje utiču na širinje hakerske kulture, jer samim svojim postojanjem igraju veliku ulogu u njegovom definisanju.

Dragan Jovićević