HUGO LEČER (Hugo Loetscher) se rodio 1929. godine u Cirihu. Nakon studija filozofije i književnosti, najpre radi kao književni kritičar u listovima „Neue Züriche Zeitung“ i „Weltwoche“. Od 1958. do 1962. je urednik u časopisu za kulturu Du. Godine 1960. u ciriškom pozorištu Schauspielhaus premijerno se izvodi njegova drama „Promena smene“ („Schichtwechsel“). Najranija putovanja Lečera vode u Italiju, Portugaliju i Grčku.Njegov prvi roman „Otpadne vode. Ekspertiza“ („Abwässer – ein Gutachten“) izlazi 1963, potom slede „Pletilja venaca“ („Die Kranzflechterin“, 1964) i „Noa. Roman jedne konjukture“ („Noah. Roman einer Konjuktur“, 1967). Od 1964. do 1969. Lečer je jedan od urednika u najpoznatijem švajcarskom nedeljniku „Die Weltwoche“. Zahvaljujući dugim boravcima u Latinskoj Americi postaje svestrani poznavalac Južne Amerike i o njoj sve češće piše reportaže. Godine 1975. objavljuje jedan od svojih najpoznatijiih romana „Imuni“ („Der Immune“), sa autobiografskim elementima, a 1979. delo vezano za putovanja po Brazilu „Svet čuda. Jedan susret sa Brazilom“ („Wunderwelt. Eine brasilienische Begegnung“). Od 1976. Lečer sve češće putuje na Daleki istok, pre svega u Jugoistočnu Aziju.Među kasnije romane spadaju „Sezona“ („Saison“, 1995), „Oči mandarina“ („Die Augen des Mandarin“, 2001), kao i žanrovski teško odredivo delo “Ključ od vešernice ili šta kada bi bog bio Švajcarac (Der Waschküchenschlüssel oder Was – wenn Gott Schweizer wäre, 1998). Pored romana i putopisnih reportaža piše i pripovetke (upor. zbirku Grba (Der Buckel, 2004)), poeziju (upor. Bio jednom svet (Es war einmal die Welt, 2004)) i veliki broj eseja, članaka i predavanja, među kojima valja pomenuti zbirku eseja o švajcarskoj književnosti Čitati umesto penjati se (Lesen statt klettern, 2003), zbirku Slikom stigao na svet. Reportaže i eseji o fotografiji (Durchs Bild zur Welt gekommen. Reportagen und Aufsätze zur Fotografie, 2001), sabrana predavanja o poetici i književnosti Pripovedati o pripovedanju. Predavanja o poetici (Vom Erzählen erzählen, 1999). Posthumno su mu objavljene i reportaže o Brazilu, Pronaći otkrivanje. Na putu u mom Brazilu (Das Entdecken erfinden. Unterwegs in meinem Brasilien, 2016). O Lečeru i njegovoj književnosti postoji objavljena zbrirka eseja Ići u svim pravcima. Članci i govori o Hugu Lečeru (In alle Richtungen gehen. Reden und Aufsätze über Hugo Loetscher, 2005) u kojoj se nalaze tekstovi Fridriha Direnmata, Petera fon Mata i mnogih drugih.Lečer je bio i gostujući predavač na više evropskih i američkih univerziteta, kao i dobitnik čitavog niza nagrada za svoj književni rad. Smatra se jednim od najznačajnih švajcarskih autora druge polovine 20. veka i jednim od poslednjih „javnih intelektualaca“ u toj zemlji. Da li je moje vreme bilo moje vreme je Lečerovo memoarsko delo, koje se pojavilo neposredno pred njegovu smrt u decembru 2009. godine.