Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma

slovenstvo bilo cilj za sebe, a koliko da se srpski, hrvatski, slovenački, muslimanski (bošnjački) ili posebni klasni interesi zadovolje? Da li je bilo nešto loše u nastojanjima da se zadovolji neki posebni, bilo nacionalni, bilo klasni interesi? Da li se uopšte može razgovarati o podvalama na nivou odnosa među čitavim narodima? Koliko je razgovor o istorijskim greškama proizvod naknadne pameti, a koliko proizvod istoričnog promišljanja prošlosti sopstvene nacije? Da li su predstavnici srpske političke, kulturne i ekonomske elite uvek bili na nivou težine izazova koje je pred njih stavljala konkretna istorijska situacija? Koliko je odgovor srpske nacije predvođene istorijski konkretnom društvenom elitom na te izazove bio određen realnom procenom situacije, a koliko željama? Koliko je u projekcijama bilo nacionalizama, te koliko je on bio plodotvoran u određenim istorijskim trenucima? Da li je i koliko je bilo modernizacijskih potencijala u određenim varijantama srpskog i hrvatskog jugoslovenstva? Koje i kakve istorijske funkcije je jugoslovenstvo vršilo? Koliko su se srpsko jugoslovenstvo u celini, a koliko pojedine podvarijante srpskog jugoslovenstva, slagali sa hrvatskom varijantom jugoslovenstva? Da li je u ovim strukturnim neslaganjima dve varijantne jugoslovenstva bio pripremljen krah kako prve, monarhističke, unitarne i protokapitalističke, tako druge, republikanske, federalističke i socijalističke Jugoslavije? Kakav je odnos jugoslovenstva sa drugim opštijim ideološkim opredeljenjima: liberalizmom, socijalnom demokratijom, radikalnom demokratijom, komunizmom, konzervatizmom i fašizmom? Koliko su jugoslovenski tj. srpski i hrvatski komunisti, bili podložni uticajima srpskog i hrvatskog nacionalizma? Da li su u poimanju jugoslovenstva, njegovih uspona i padova i konačnog kraha važnije strukture ili pojedinci koji se trenutno nalaze na pozicijama moći? Kolika je težina pojedinih determinističkih činilaca (političkih, kulturnih, ekonomskih) u objašnjavanju nastanka, razvoja i nestanka ideologije jugoslovenstva? Da li je jugoslovenstvo konačno nestalo ili se, može ponovo poput "reke ponornice" javiti na kulturnom, privrednom i političkom prostoru Južnih Slovena? Da li je nestankom jugoslovenstva propuštena velika istorijska prilika za ubrzano nadoknađivanje istorijski propuštenog vremena?
Na ova pitanja studija koja će se naći pred čitaocima tebalo bi da ponudi odgovore. Ovi odgovori često nisu jednoznačni, jer bi jednoznačnost značila i neistoričnost. Utoliko se od čitaoca od strane autora traži osetljivost na istorijske paradokse. Koliko su, pak, sami odgovori ispravni ili ne, na samim čitaocima je da procene. Ono što je, međutim, važno, sadržano je u potrebi da se o ovim pitanjima u srpskoj intelektualnoj javnosti aktivno, ali sa što manje neproduktivne strasti razmišlja.

Iz predgovora