Igra anđela

25.04.09

Ali, ne samo groblja zaboravljenih knjiga, već i zauvek izgubljenih ideja, prohujalih sećanja, iščezlih identiteta...Malo je toga što opstaje. Sviđalo se to nama ili ne, to je suština same prirode stvari.

Da postoji formula ili tajna za pisanje bestselera, svaka knjiga bi to bila i svi koji pišu bili bi uspešni pisci – kaže španski pisac Karlos Ruiz Safon, čiji je roman „Senka vetra” godinama bestseler, preveden na više od trideset jezika, u tiražima većim od bilo kog savremenog španskog romana. Najnoviji roman pisca koji posle dužeg stranstvovanja u SAD ponovo živi u Barseloni, pod nazivom „Igra anđela”, kao i „Senku vetra” objavila je na srpskom beogradska „Čarobna knjiga”.

Ipak, nastavlja sagovornik „Politike”, „ukoliko se osvrnemo na književne klasike koji su u svoje vreme bili svojevrsni „bestseleri”, od Dikensa preko Tolstoja do Servantesa, uvidećemo da imaju više toga zajedničkog. Na kraju krajeva, istinski književni uspeh uslovljavaju sami čitaoci i ne može se na silu, veštački kreirati”.

Za vaš roman Senka vetra, jedan kritičar napisao je da se u njemu susreću tradicije Umberta Eka, Borhesa i Markesa. Nalazite li sličnost između vašeg „groblja zaboravljenih knjiga” i borhesovskog „lavirinta vavilonske biblioteke”?

Pretpostavljam da sličnosti postoje, kao što su na to ukazali i mnogi čitaoci. „Senka vetra” na više načina stremi ka tome da bude roman satkan od mnogih romana i mnogostruko upućuje na književne klasike. To je na neki način dodatna slojevitost za čitaoca, neka vrsta igre.

Da li je „groblje izgubljenih knjiga” mesto kog se plaši svaki pisac, a junak „Senke vetra”, Hulijan Karaš osoba koja nijedan pisac ne bi želeo da bude? Da li je u osnovi ovog straha možda nesvesna želja za besmrtnošću?

Najveći strah ne leži u činjenici da će mnogi pisci biti zaboravljeni, već da neće biti ni otkriveni. Za većinu knjiga se čak ne može reći da su zaboravljene; one jednostavno nestaju čim se objave, a to se odnosi samo na majušan procenat dela koja dožive izdavanje. Pisanje je posao u kojem je teško opstati.

Hoćemo li uskoro imati groblja zaboravljenih knjiga u doslovnom smislu?

Možemo se uveliko složiti sa činjenicom da ih već imamo. Ali, ne samo groblja zaboravljenih knjiga, već i zauvek izgubljenih ideja, prohujalih sećanja, iščezlih identiteta...Malo je toga što opstaje. Sviđalo se to nama ili ne, to je suština same prirode stvari.

Da li u vremenu globalizma, recesije, pop-kulture i novih medija koji apsorbuju ljude još postoje knjige koje mogu da preobraze čitaoce kao što Karašova knjiga može da preobrazi vaše junake?

Naravno da postoje. Odlična knjiga, kao i sjajan film ili neko veliko umetničko delo, uvek će iznaći načina da prodru do nas, potaknu nas i uzbude. Možda je ključ u tome da i sami treba da uložimo više truda u taj čin, da poradimo na sebi i postanemo usredsređeniji na ono što radimo.

Više od jedanaest godina ste proveli u Los Anđelesu, radeći paralelno na pisanju romana i scenarija za Holivud. Na koji način je život u Americi uticao na vašu književnu karijeru?

Ne radim već nekoliko godina kao scenarista (hvala Bogu na tome!), a živim na relaciji Kalifornija–Evropa. Nisam siguran da li je život u Americi uopšte uticao na moju književnu karijeru. Verovatno jeste u početku, s obzirom na to da sam upravo u toj zemlji pisao, uveliko izmešten iz Španije i starog sveta. Danas, međutim, ne mislim da je to važno. Pišem gde god da se nalazim. Svet je, uistinu, jedno globalno selo.

Barselona je u vašem romanu gotovo mitsko mesto, prepuno tajni, sadašnjih i prošlih. Vi ste rođeni u Barseloni. Kakav je vaš lični doživljaj tog grada, naročito nakon povratka iz SAD?

Barselona o kojoj pišem je književna tvorevina koja zapravo ne odslikava sadašnju realnost ovog grada. Svaki put kada se odnekud vratim u Barselonu, pronalazim da je suštinski ista kao i kada sam je napustio.

Iako se Igra anđela najavljuje kao nastavak Senke vetra, reč je o epizodi koja je vremenski izmeštena u prošlost, daleko prethodi zbivanjima u Barseloni 1945?

„Igra anđela”, zapravo, nije prethodnica „Senke vetra”, već nezavisna priča smeštena u istovetni univerzum u kojoj pronalazimo elemente i likove povezane sa onima u „Senki vetra”. Svejedno, moj drugi roman možete čitati, uživati u njemu i razumeti ga bez potrebe da prethodno pročitate „Senku vetra”. „Igra anđela” je, zapravo, tragedija, gotska misterija o ukletim knjigama, opsesiji, ljubavi, ubistvu i strasti. Ponekad znam da se našalim i kažem da je „Senka vetra” dobra devojka u porodici, a „Igra anđela” zla i mračna polusestra...

Više puta ste naglasili da su na vas najviše uticali Čarls Dikens i drugi klasici 19. veka, ali da na vas veoma mnogo utiče i filmska umetnost. Od ova dva uticaja, čini se da je književni preovladao u Senci vetra,dok je u Igri anđela „filmski” momenat prisutniji?

U pripovedačkoj tehnici „Igre anđela” prisutna su oba elementa – klasici, kao i filmska umetnost, ali ima i drugih uticaja. Može se steći utisak da je „Igra anđela” filmičnija od „Senke vetra”, ali to je stoga što su korišćeni trodimenzionalna dramska radnja i donekle vizuelniji način dramatizacije pojedinih delova. Knjiga će vas prožeti i upiti u sebe podjednako kao i „Senka vetra”, ali možda s jačim intenzitetom koji stvara izraženije vizuelne i čulne doživljaje. To je delom posledica prirodnog toka ove priče.

Igra anđela je druga od četiri knjige u ciklusu o misterijama Barselone. Možete li nam reći nešto više o strukturi ovog ciklusa? Da li će priče i dalje ići hronološki unazad i da li će „groblje zaboravljenih knjiga” biti centralni motiv?

Nije reč o hronološkoj sagi, već pre o lavirintu međusobno protkanih romana koji čine slagalicu priča čiji je čvor groblje zaboravljenih knjiga, samo središte ovog četvoroknjižnog ciklusa.

Volite prošlost, patinu, baroknost i misteriju nekadašnjeg, da li je to razlog što ne dozvoljavate da se po Senci vetra snimi film? Da li smatrate da će mu sedma umetnost oduzeti tananost i tajnu, da će ga svesti na komercijalu?

Ne vidim poentu u snimanju filma po romanu „Senka vetra”. Najbolji film koji postoji je upravo onaj koji se odvija u vašoj glavi dok je čitate. Ne mora sve da se pretvori u film, TV-seriju ili video-igru. Divno je kada roman jednostavno ostane samo roman, jer ništa drugo ne može da ispriča priču sa tom vrstom dubine, sveprožetosti i snage kao što to može dobro napisana knjiga.

Da ste u Danijelovoj koži, koju biste knjigu izabrali kao svoju „sudbinu”?

Teško mi je da odaberem samo jednu. Verovatno bih bio dovoljno sebičan i praktičan i, ipak, izabrao jednu od svojih. Živimo u jednom velikom, nemilosrdnom svetu...

-----------------------------------------------------------
Senka vetra

Zaplet romana „Senka vetra“ odvija se u Barseloni 1945: Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, posle gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi „Senka vetra”, koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Tragajući za drugim naslovima istog autora, dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svih knjiga koje je Karaš napisao... Sledi epska priča o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi.

Drugi deo Safonove tetralogije, „Igra anđela”, vraća čitaoce u Barselonu dvadesetih godina prošlog veka. Mladi pisac David Martin, opsednut nemogućom ljubavlju, dobija ponudu od misterioznog izdavača da napiše knjigu kakva nikada nije napisana u zamenu za bogatstvo i, možda, nešto više... Kroz kontakt sa tajanstvenim izdavačem, pisac se upliće u mračnu priču, započetu pre mnogo godina.


Gordana Fiket