07.11.06
Životna priča je najbolji roman
Britanska književnica Adel Parks u razgovoru za Glas
Pre pet godina, kada sam imala malo dete, desilo mi se ono što se desilo mojoj glavnoj junakinji u romanu - jednog dana došao je moj muž i rekao da nije srećan i da odlazi
Popularna engleska književnica Adel Parks, čiji se romani poslednjih nekoliko godina veoma visoko kotiraju na svetskim bestseler listama, juče se u knjižari "Plato" srela s novinarima i čitaocima tokom predstavljanja svoje najnovije knjige "Cipele druge žene", kao i romana "Igra sa strane" i "Game Over". Roman "Cipele druge žene" govori o potrazi dve glavne junakinje za ljubavlju, njenom pronalaženju, gubljenju i ponovnom otkrivanju. Knjiga je u Engleskoj doživela veliki uspeh, a pitanje nove ženske osećajnosti animiralo je i domaću čitalačku publiku, sudeći po interesovanju na koji je ovaj roman naišao kod nas.
Kao pisac nove ženske osećajnosti, možete li da napravite neku paralelu između vašeg i stvaralaštva Džejn Ostin, od koje nas deli čitava jedna epoha?
Ja pišem o nečem novom. Mislim da je istina da pišem o stvarima o kojima je pisala i Džejn Ostin, ali pod potpuno drugim okolnostima. U vreme Džejn Ostin, njeni likovi su živeli u veoma ograničenom, rigidnom društvu i položaj na društvenoj lestvici je bio veoma važan, a brak je bio jedina šansa da se napravi karijera. U svakom slučaju, njen rad je poznat širom sveta zbog njene duhovitosti, inteligencije i načina na koji je opisivala ljudske odnose. Mogu samo da se nadam da ću dostići barem delimično taj nivo u opisivanju ljudskih odnosa danas. Još nešto je zanimljivo, a to je da je ona doživljavala velike kritike u to vreme zbog toga što je pisala o međuljudskim odnosima a ne, na primer, o ratovima u kojima je učestvovao njen brat. Ona je morala da piše o onome što zna, a to je bio njen život.
Šta mislite o nekoj vrsti dominacije žena pisaca na svetskoj književnoj sceni kada je reč o romanu?
Kao forma, roman je od samog svog početka bio okarakterisan kao ženski žanr. Dok su muškarci bili privilegovani u svetu poezije, ali i dramskog stvaralaštva, žene su pisale o onome što ih je tištalo i mučilo u njihovom životu. To su teme o kojima i mi danas pišemo, samo su se okolnosti promenile. Žena se i dalje suočava sa stvarnošću koju joj nameće svet, u kome su još uvek dominantni muškarci. To su opet teške teme, ali rekla bih da ženama nije toliko teško da se uhvate u koštac sa tim zato što je većina žena danas finansijski nezavisna, kako od svojih muževa, tako i od očeva.
Koliko ima autobiografskog u romanu "Cipele druge žene", s obzirom na to da je vaša životna priča umnogome nalik životu glavne junakinje?
Istina je da su glavni junaci moje knjige dve sestre. Ipak, nas dve nismo glavne junakinje i moja sestra bi bila vrlo zabrinuta kad bi se našla u mojoj knjizi. Pre bi se reklo da su ta dva lika ustvari dva dela moje ličnosti. Pre pet godina, kada sam imala malo dete, desilo mi se ono što se desilo mojoj glavnoj junakinji u romanu - jednog dana došao je moj muž i rekao da nije srećan i da odlazi. Želim da kažem da je ova knjiga bila način da pomognem samoj sebi da se oslobodim svega što sam doživela i da pronađem novi životni put. Baš u to vreme trebalo je da počnem da pišem priču o bigamiji. Rekla sam izdavaču da mi je teško da zamislim i jednog muža, a kamoli da pišem o dvojici. Tako se dogodilo da sam praktično napisala svoju životnu priču koja se odvijala u tom trenutku.
U ovom romanu junaci tragaju za ljubavlju. Čitavim bićem su posvećeni toj potrazi, ali je teško pronalaze. Koliko je teško ostvariti ljubav u stvarnom životu?
Pronalaženje istinske, prave ljubavi, u stvari, ne bi trebalo da bude teško, naprotiv. Ipak, preduslov za to je da posedujete izvesne osobine kao što je otvorenost, poštenje i nadasve spremnost da verujete nekom. Morate biti nezavisni, ali i verni istovremeno. To sve nije nimalo lako, ali bez toga nema puta ka istinskoj ljubavi. Takođe, kao i u mojim knjigama, ni u životu put do ljubavi nije uvek ravan, već ima izvesnih poteškoća, neretko ogromnih. Sama sam se nebrojeno puta zaljubljivala.
Na čemu trenutno radite?
Završila sam knjigu u kojoj su zastupljeni isti likovi kao i u mojim prethodnim knjigama. Knjiga se zove "Priče mladih supruga", a po samom naslovu predstavlja neku vrstu kontrapunkta izreci koja postoji u Engleskoj i odnosi se na priče starih supruga. One treba mladim suprugama da prenesu neko svoje iskustvo, dok u mojoj knjizi progovaraju mlade supruge na svoj način o svom životu i svojim iskustvima.
Mila Milosavljević