01.01.00
Politika
10.03.2001.
Opomena izgubljenoj humanosti
Industrija zaborava
Pol Virilio: "Informaticka bomba", izdavac: "Svetovi", Novi Sad, 2000.
Da li je knjiga Pola Virilioa "Informaticka bomba" mucni brevijar popisa neljudskosti i globalne dehumanizacije koja je vec nad nama, ili nemocni krik tradicionalnog coveka pred najezdom "industrije zaborava" i prevodenja svake misli, promišljanja, filozofiranja, fenomenologije, teorija vrednosti (o umetnosti da i ne govorimo, o istoricnosti pogotovo), u sinteticki broj, cip i kiberneticku stvarnost? Cini se i jedno i drugo.
Citajuci knjigu Pola Virilioa covek se, od stranice do stranice, od citata do citata, nemocno, pomalo naivno, neprestano pita: Zašto?, Zašto? Kome sve to treba? Pita jer ne zna, jer i ne pomišlja, u svojoj još prisutnoj (ali ne zadugo) misaonoj lagodnosti i širini istorije nauke, umetnosti, filozofije, religije, antropologije, da vec uveliko jedna cudesna sorta ljudi cini sve da istoriju, tu, pred nama, obesmisli, umetnost dovede do ivice potpune marginalizacije, a to znaci još samo za korak pa izlišnosti, da duh koji promišlja naprosto spreci u tome, otimajuci svako sredstvo u komunikaciji koje nije broj, munjeviti cip, simbol i kod, koji se mogu jedino pretvoriti u još brže i još sintetizovanije cudo. Zašto?
Covek se pita koliki stid i neusaglašenost sa svojim bicem (ako se još može govoriti o bicu u tradicionalnom smislu) osecaju tvorci nadolazecih kibernetickih, informatickih sistema, koji žele da izbrišu sve u ljudskoj svesti i da na mesto duhovnosti stave jedan jedini broj, simbol, virtuelni kod - šta osecaju u trenucima jutarnjeg budenja, kada shvate da su cak i oni, upravo sanjali, sanjali uzbudljiv san pun boja i neobicnih svetova, govor vila i parce cudesne dedove price. Ili mi i dalje postavljamo glupa pitanja, ne uvidajuci da tvorci "industrije zaborava" zapravo i ne sanjaju, ili sanjaju samo svetove iz fundusa svojih kompjuterskih virtuelnih stanja i mutacija.
Vladavina brojeva
Citajuci ovu knjigu, za prirodnog coveka, tradicionalnog, okrenutog književnosti, muzici, filozofiji, uzbudenjima poniranja u arheološke slojeve, potresnu, uznemiravajucu knjigu, neprestano nam je pred ocima i u svesti kapitalno delo Eriha Froma "Anatomija ljudske destruktivnosti". Virilio nas je naterao da posle toliko godina ponovo išcitamo Froma. I, ponovo, bolna spoznaja. Jer, ako biste knjigu Virilioa stavili kao poslednje poglavlje Fromove "Anatomije ljudske destruktivnosti", jedva da biste primetili "prelaz" u tekstu. Ono o cemu govori, nesretan zbog toga, Virilio, samo je poslednje poglavlje Fromove "Anatomije". Na žalost.
Virilio: "Sve to nije ništa naspram skorog otkrica ?automatske obrade znanja?, to predstavlja generalizaciju amnezije koja ce biti poslednje ostvarenje industrije zaborava, kada bi trebalo da sve analoške informacije budu zamenjene numerickim kodiranjem kompjutera smenjujuci govor slika i stvari. Bliži se pocetak vladavine brojeva, broj kao sredstvo sprema se da definitivno nadvlada analogno, sve što ima neku slicnost ili srodstvo sa živim bicima i stvarima".
From: "Svijet postaje suma beživotnih artefakata. Cijeli covjek postaje dio totalne mašinerije kojom on upravlja, ali kojom je istovremeno upravljan. Neki nas specijalisti uvjeravaju da ce se roboti jedva razlikovati od živih ljudi. To dostignuce nece izgledati tako zapanjujuce - covjeka je ionako vec teško razlikovati od robota".
Virilio: "Kibernetizovati svu razmenu, mirnodopsku ili ratnu, to je diskretni cilj savremenih inovacija kraja milenijuma. Poslednja tvrdava je taj izolovani ?covek planeta? koga po svaku cenu treba osvojiti ili svesti na pravu meru kroz industrijalizaciju živih bica".
Šta ostaje od duhovnosti
Tek posle knjige Pola Virilioa shvatamo težinu govora onoga americkog kongresmena koji je tumacio pojam "posleistorijskog" koje treba što pre uspostaviti, govoreci o izlišnosti istorije i nakaradnosti uvažavanja istoricnosti, govoreci o ljudskom stvaranju, o umetnosti (skoro posprdno) kao nepotrebnom balastu komicno suprotnom velikoj informatickoj mreži i profitu, i profitu, i profitu, i vladavini, naravno. Tek sad shvatamo da ono više nije anegdota u kojoj mladi, priljubljeni uz svoje kompjutere, na pominjanje Kanta, Platona, Kjerkegora, Nicea, pitaju "a u kojem je filmu taj tip igrao".
Ostaje samo krhka preporuka da se ova knjiga ozbiljno išcita. Ali, samo to. Nada kao da ne ostaje. Jer, ocito je, milioni i milioni obrazovanih znaju, citali su, culi su za Fromovu "Anatomiju ljudske destruktivnosti" i mnoge druge velike studije i analize. Novi dan se rada da bi otpocela nova destrukcija i dekonstrukcija. A duhovnost? Taj pojam se lagano briše iz indeksa mnogih sistema globalne informaticke mreže. Da li je to naša neumitnost? Pol Virilio upozorava.
Ratko ADAMOVIC
