Dr. Neda Todorović, profesor je novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Pored stručnih knjiga, udžbenika ( Savremeno novinarstvo i Interpretativno i istraživačko novinarstvo ) piše u brojnima listovima, magazinima i časopisima, sardjuje na televiziji. Autor je i pop literature – knjiga o modi, o duhu vremena i o hrani. Predsednica je žirija ugledne nagrade ""Žensko pero"".
01.01.00
Nin
11.07.2002.
Sazrevanje profesije
NAZIV: NOVINARSTVO/ interpretativno&istraživačko/
AUTOR: Neda Todorović
IZDAVAČ: Čigoja, Beograd 2002, str.164
Na Fakultetu političkih nauka, početkom jula 2002, usvojen je novi Statut. Jedna od novina u njemu jeste i to što dosadašnji diplomirani politikolozi (smer novinarstvo i komunikologija) postaju diplomirani novinari. Ovde nije reč samo o jezičkoj ekonomiji - pet dugačkih reči zamenjeno je sa dve. Radi se o nečem mnogo važnijem - izričitom priznavanju akademske zrelosti jednoj profesiji koja je tokom tegobne novije istorije srpskog novinarstva bila čas svrstavana u društveno-političke radnike (eufemizam za ondašnje političare - komitetlije) čas među univerzalne neznalice koje svojim neobaveznim štivima zabavljaju dokoni auditorijum.
Nekako istovremeno, pojavila se i knjiga Nede Todorović NOVINARSTVO / interpretativno&istraživačko/. Reč je o koincidenciji koja je više od puke slučajnosti. Naime, objavljivanje ove knjige je još jedno svedočanstvo o sazrevanju novinarske profesije, ali je ona i više od toga - ona je oruđe koje tom procesu doprinosi. Njome autorka nastoji da pokaže šta je novinarstvo u eri globalnih medija i Interneta i, još važnije, da ocrta njegove perspektive. Pisati o sopstvenoj profesiji tako da je objasnite i učinite razumljivom za druge - novinare ali i studente novinarstva - nije nimalo lak zadatak. Upravo ta sinteza istraživanja (objašnjenje uzroka) i interpretacije (razumevanje značenja za aktere) predstavlja test profesionalne autorefleksije koji je autorka ove knjige veoma uspešno prošla.
Knjiga počinje predgovorom za kojim sledi pet konciznih poglavlja: 1. Interpretativno uramljivanje, 2. Intenzivno istraživačko novinarstvo 3. Faktografija i interpretacija 4. Analitika i(li) interpretacija 5. Ka (ne)dostižnom idealu novinarske objektivnosti. Unutar svakog od njih, nalaze se brojni primeri dobre novinarske prakse - u originalnom prelomu dati tekstovi - od interpretativnih vesti, preko dubinskih intervjua do timskih istraživanja koja daju socijalnu i istorijsku pozadinu i nastoje da prodru do dubinskog značaja istraživane pojave. Tako je izbegnuto normativističko dociranje tipa "tako treba" i zamenjeno efektnim "kaži - i pokaži" u kojem je svaki opšti stav ilustrovan odgovarajućim, integralno navedenim primerom iz domaće štampe.
Poseban kvalitet knjizi daje njen Prilog čiji bi naslov mogao biti programski: "Za novinarstvo koje boli". On sadrži tekstove u kojima vrsni novinari-profesionalci pišu o tome kako rade svoj posao. To su Aleksandar Mitić (Mozaik jednog ratnog izveštaja...), Dragan Bujošević/Ivan Radovanović (Kako smo napisali knjigu "5. oktobar - 24 časa prevrata") i Janko Baljak ("Anatomija horora"). Autori su pokazali kako se u okviru različitih medija (novine, knjiga-dokument, film) mogu objasniti, razumeti i iznova doživeti (ovoga puta kao svedočanstvo) neki od ključnih događaja koji su oblikovali prošlost i uveliko usmeravaju našu budućnost.
Osnovi kvalitet ove knjige jeste ukrštanje tri saznajne perspektive na čijem se preseku projektuje koncept novinarstva koji zastupa Neda Todorović. Unutar prve od tih saznajnih perspektiva, autorka izlaže svoje shvatanje novinarstva, u drugoj su dati primeri takvog novinarstva na delu, dok u trećoj sami novinari, u prvom licu, objašnjavaju vlastiti postupak. Tu je, međutim, i četvrta dimenzija ovako određenih koordinata novinarstva. Nju čini lucidni pogovor koji je napisao Sergije Lukač, novinar i profesor koji je svojevremeno bitno doprineo tome da novinarstvo odabere put istovremenog profesionalnog i akademskog sazrevanja.
BRANIMIR STOJKOVIĆ
