„Većina novinara, koji u našim medijima prate kulturu, dobro poznaje pravopis i jezičku normu pa su greške ređe nego u drugim rubrikama. Uostalom, greške i nisu strašne – jednom se pogreši, drugi put ne. Ima nešto drugo što ne valja i što treba nazvati ogrešenjima o jezik. Pri tome, pod ogrešenjem podrazumevam ono što se ne menja, što se ponavlja i ne ispravlja.
Jednoj grupi ogrešenja pripada upotreba reči čije značenje autor teksta ne zna. Tako je nedavno, u pohvali jednom režiseru i njegovoj postavci pozorišnog komada, čitalac (uglednih novina) mogao da pročita kako je viđena sjajna, gotovo zaumna režija. U bilo kom rečniku našeg jez
ika naći ćemo da pridev zauman znači van pameti, bez pameti, bezuman. Novinarki se, izgleda, baš dopao ovaj pridev, verovatno joj i zvuči malo neobično (i zaista se retko čuje) i učeno, ali joj se, opet izgleda, baš ne dopada da značenje manje uobičajenih reči proveri u rečniku. (…)
I šta sada da zaključimo? Opravdan bi bio zaključak da se ovako nepismeno i, zbog toga nejasno, ne sme pisati ni o ceni pasulja na pijaci. Opravdano bi bilo i kada bismo zaključili da u redakciji ovih novina ne vode računa ko o čemu i kako piše. Svašta bismo mogli da zaključimo i da, pri tome, ne pogrešimo ali meni se sviđa, recimo, ovaj zaključak: Novinari bi morali da uče da pišu (i govore) a to znači da treba da uče svoj jezik.“Autor
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srpski jezik , Novinarstvo , Mediji , Pravopis
Ostali naslovi iz oblasti: Filologija i lingvistika
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2020; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 124 str.; 978-86-515-1694-1;
