Granice srpskog jezika

e, vratiti se nauci i ponovo ispisati istorijsku lingvistiku, glavni je zadatak “Granica srpskog jezika”.
Ova knjiga profesora Dragoljuba Petrovića, njegovo posthumno delo, zamišljena je na neki način i kao životno delo, u kojem će saopštiti naučnoj javnosti sve što ga je mučilo nakon što je, možda i prekasno, otkrio izvesne autore i izvesne nelogičnosti u zvaničnom istorijskom i lingvističkom narativu. Simbolično, profesor je Grani­ce srpskog jezika dovršio dva sata pre svoje smrti u deve­desetoj godini. Nema boljeg primera mladim naučnicima od onog koji je on dao time što je do kraja života bio aktivan, svestan, oštrouman, željan dokazivanja u nauci za koju je, kako je dokazao ličnim primerom, živeo. Da li treba da nas čudi, posle svega, to što profesor sebe nije smatrao čak ni filologom, a kamoli lingvistom, jer je, u svojoj skromnosti, osećao stid da sebe naziva filolo­gom nakon što je na grobu jednog Romana Jakobsona video natpis „Ruski filolog“. Moje duboko uverenje je da pro­fesor nije imao čega da se stidi, naročito posle ovakvog odlaska s naučne scene, gde nam on, zapravo, nije prire­dio kraj, nego radije početak novih i dubljih jezičkih is­traživanja o srpskoj prošlosti. Za čoveka profesorovog kova, nema lepšeg epitafa.
Dr Ivan Dimitrijević

O temama koje je obradio u svom poslednjem delu, Pro­fesor je razmišljao i pisao i godinama pre nego što ih je na poseban način zaokružio u knjizi pred nama. Pismo koje mi je uputio 5. juna 2021. godine ovako je započeo: „Draga moja Rajna, "Hvatam se" za tvoju reč "koliko je važ­no nama samima razjasniti dokle dopiremo u prostoru i vremenu" i o tome hoću da ti "šapnem" nešto što je među Srbima, izgleda, zazorno govoriti glasno (pa da čuju i oni kojima se to može dopasti jednako kao i oni kojima će to biti mrsko).”
Prof.dr Rajna Dragićević