Bogati i moćni u državi i crkvi izražavali su, tokom vekova, pomešana osećanja prema siromašnima, koja su oscilirala između sažaljenja i straha, samilosti i gnušanja. Ova studija, koja se bavi ekonomskim, društvenim i verskim aspektima siromaštva, nudi odgovore na to kako su takvi stavovi uticali na javno i privatno delovanje u odnosu na siromašne i baca svetlost na promenjivu prirodu uzroka siromaštva u Evropi od srednjeg veka do naših dana.
Čak i u „hristijanizovanom“ srednjem veku nije bilo mnogo razumevanja za siromašne – osim ako siromaštvo nije bilo dobrovoljni izbor – i uzroci siromaštva su često bili predmet teoloških mistifikacija. Siromašni su igrali ulogu u
spasenju bogatih kao objekti dobročinstva („Bog bi mogao da učini sve ljude bogatima, ali hteo je da postoje i siromašni na ovome svetu, kako bi bogati imali priliku da iskupe svoje grehe“) i kao oni koji se mole za svoje dobročinitelje. Sa izbijanjem ekonomskih kriza krajem srednjeg veka, koje su naročito pogodile Evropu u 16. veku, sa povećanjem broja prosjaka i osiromašenog seoskog stanovništva koje nadire u gradove, na siromaštvo se sve više gleda kao na opasno, štetno i kao na uzrok društvene nestabilnosti. Siromašnima se zabranjuje da prose i uvodi se stroža razlika između „pravih“ siromaha i onih sposobnih za rad, koji se potom prisiljavaju na rad. U 16. veku dolazi do sekularizacije socijalne pomoći i gradovi preuzimaju nekadašnju ulogu crkve u raspodeli milostinje i u ovom veku se otuda začinju prve moderne institucije socijalne zaštite. Međutim, istovremeno dolazi i do prvih primena represivnih mera prema siromašnima (kako bi sprečio i kaznio zloupotrebu nove socijalna zaštite, grad Ruan 1566. podiže četiri vešala) i one će se u narednim vekovima pojačavati.
Počev od kraja srednjeg veka, broj siromašnih u Evropi neprestano raste: gubljenjem ili napuštanjem zemlje seosko stanovništvo postaje nadničarsko, a u doba industrijalizacije zanatlije gube svoj status i nezavisnost i nalaze nesigurne poslove u industrijskim pogonima. Iako se suzbija apsolutno siromaštvo, jaz između bogatih i siromašnih biva očigledniji. Pitanje siromaštva je ono koje generiše prve utopijske socijalističke ideale.Bronisław Geremek pokazuje u kojoj meri je ključnu ulogu igralo siromaštvo u evropskoj istoriji. Njegova briljantno napisana studija baca novu svetlost na delovanje pojedinaca, grupa i nacija i na ono što je ležalo u osnovi najvećih društvenih promena na starom kontinentu. Istorija siromaštva. Beda i milosrđe u Evropi se smatra jednim od neizostavnih istorijskih radova o ovoj temi ekonomske i društvene istorije.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Siromaštvo
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija
Izdavač: Karpos; 2015; Broširani povez; latinica; 20 cm; 301 str.; 978-86-6435-007-5;
