Ivica Osim

16.07.15 Blic

Ivica Osim, popularni Švabo, bio je poslednji selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije, one pred rat. Donkihotovski, uprkos ljudima koji su zviždali svojoj himni, uprkos zemlji koja je žurila u rat, Osim je vodio reprezentaciju sve dalje...
Činilo se da pobedama hoće da zaustavi mržnju. I stigla je Jugoslavija do četvrtfinala, najdalje od šezdeset i neke. Jedan promašen penal protiv Maradonine ekipe delio nas je od polufinala. Bio bi to najveći uspeh zemlje koja više nije postojala. Marko Tomaš, pesnik i bivši fudbaler iz Mostara, napisao je biografiju Ivice Osima „Ivica Osim: Utakmica života“, odmotavši neke od najvažnijih uloga „Štrausa sa Grbavice“ od početka do kraja. Za "Blicov" magazin petkom "Tv & pop kultura" Tomaš je govorio o Osimu.
ČIST OBRAZ
- Bio je drugačiji. Imao je nešto narodsko u pristupu stvarima, u načinu na koji je govorio i objašnjavao stvari. I verovao je u rad. Uostalom, koliko je likova u ono vreme, govorim o početku devedesetih, ostalo čistog obraza u političkom smislu?

SVIRAJTE MI "HEJ, SLOVENI"
- Osim je pravo sarajevsko dete. Rođen je kao treća generacija doseljenika u taj grad. Njegovi su došli iz raznih krajeva Austrougarske carevine. Ali on je pravi, istinski Jugosloven. Ima jedna epizoda u knjizi, pričao mi je o himni „Hej, Sloveni“, koju je kao selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije slušao ravno 50 puta. S nostalgijom je rekao da, kad bi danas negde naručio tu pesmu, svi bi se pravili da je ne znaju. No, to manje govori o njegovom jugoslovenstvu, a više o ljudskom licemerju i prevrtljivosti.

MITSKI PORAZ OD ARGENTINE
- Ona nesrećna utakmica protiv Holandije na „Maksimiru“, pred sam polazak u Italiju na Svetsko prventvo, sigurno je jedan od dramatičnih trenutaka u Osimovom životu. I, sigurno, onaj mitski poraz od Argentine. No, ako mene pitate za ključni trenutak, onaj koji ga je izdigao iznad svih jeste ostavka koju je dao na selektorsku funkciju. Bio je jedini čovjek koji je tih dana u Srbiji javno istupio i rekao što misli o svemu.

TUCE I DVE FLAŠE VISKIJA
- Pitao sam ga zašto su Semir Tuce i Sead Kajtaz odigrali samo par utakmica. Objasnio mi je zbog čega mu nisu bili potrebni takvi igrači. A nedavno sam čuo jednu anegdotu koja je objasnila dosta toga. Elem, Tuce se vratio s jednog okupljanja reprezentacije i prijatelj ga je pitao kako je bilo, je l’ se dopao Švabi. Ovaj mu je na to dogovorio da je sve supe
da je poslednju noć popio dve boce viskija sa Švabom. Prijatelj mu se lupio po čelu i rekao: „E, jesi budala, sad te više nikada neće zvati u tim“. I više ga nikada i nije zvao.

ULICA U GRACU
- Dok sam radio na knjizi i pokušavao da mu uđem u trag, po Sarajevu se non-stop vrzmala gomila japanskih novinara koji su pokušavali da dođu do njega. Čak je i japanska državna televizija došla na sarajevsku promociju ove biografije. Još uvek ga izuzetno cene i u Gracu, tamo postoji inicijativa da se jedna ulica nazove po njemu. A takvih inicijativa nema ni u Sarajevu. No, i to više govori o nama nego o njemu - kaže Tomaš.
Tatjana Čanak