Još svetlosti

u od prethodnih, ovaj izbor ne donosi tekstove posvećene opštijim pitanjima razmatranog odnosa ili umetnosti kao takve, već je isključivo posvećen pojedinačnim delima ili, u manjem broju, autorskim opusima ili delovima opusa, a tekstovi u ovoj knjizi suženi su na teme, dela i autore iz oblasti popularne muzike, filma, likovne umetnosti i sa po jednim tekstom o pozorištu i stripu. Za ovakav izbor sam se odlučio koliko zbog pristupačnijeg obima knjige toliko i zbog ekskluzivnosti ovde zastupljenih autora i fenomena, kojima se kod nas malo ko bavio, a često se nalaze i potpuno van fokusa naše akademske i kulturne javnosti. Utoliko ovakav izbor može smatrati donekle alternativnim, pa čak i subverzivnim ili makar polemičnim za ono što se smatra glavnim tokom naše kulture, odnosno za one koji takve tokove žele da definišu ili čak propišu. Pa možda i za one koji imaju određene i samorazumevajuće stavove o načinima sagledavanja odnosa hrišćanstva i umetnosti, uključujući i sagledavanje samog hrišćanstva ili mogućnosti i modusa njegove inkulturacije.
Tekstovi su raznovrsni, ali se nadam da su zanimljivi i podsticajni, kako za proučavaoce umetnosti i kulture tako i za umetnike i širu publiku, posebno sa obzirom na to su nastali ne samo kao rezultat izvesnih znanja i analitičkih kompetencija, već pre svega iskustva i doživljaja umetnosti i umetničkog dela i primarno su zainteresovani za određene egzistencijalne fenomene ljudskog postojanja i uvek živa pitanja smisla. I naravno i uvek – za slobodu.
Bez obzira što se neki tekstovi, pa možda i većina, u ovoj knjizi mogu smatrati prikazima, verujem da je pojam eseja pogodniji, što ne znači da se posmatranim delima pristupilo proizvoljno, već da su me pre svega zanimale njihove nešto opštije implikacije od onih za koje je obično zainteresovana umetnička kritika.
Tekstovi su ranije objavljivani na sajtovima Teologija.net, Čudo, Patmos, Kompas, Žurnal, Novi Standard, Stella polare i na mom blogu Odbrana umetnosti. Esej „Daljine žive i svetlosne“ pisan je za katalog istoimene izložbe slika Ilije Madžarova (Centar za kulturu, Bitolj, 2022), „Slikanje skrivenog“ i „Viđenje nevidljivog“ za kataloge izložbi Prepoznavanje Milana Aleksića (Galerija Milorada Bate Mihailovića, Pančevo, 2024) i Lichtgestalt Sofije Ječine (Centar za kulturu, Kovin, 2024), dok je „U susret proleću vaskrsenja“ pisan za katalog izložbe Svetlost svetu – savremena pravoslavna umetnost (Narodni muzej Kruševac i Kulturni centar Kruševac, 2024), čiji sam bio kustos.