Jukio Mišima (pravo ime Kimatake Hiraoka) rođen je 1925. Posle neuspešnog pokušaja puča izvršio je harakiri 25. novembra 1970. Prvi je japanski pisac koji je u ranoj mladosti stekao slavu „živog klasika“. Svojim književnim delom, i načinom života, značajno je doprineo prodoru japanske književnosti i kulture u svet. Napisao je četrdeset romana, osamnaest pozorišnih drama, dvadeset tomova priča i isto toliko tomova eseja. Režirao je i glumio u filmu „Patriotizam“, dirigovao simfonijskim orkestrom, pilotirao borbenim avionom, bavio se japanskim mačevanjem-kendom i imao malu privatnu armiju, sastavljenu od studenata i mladih desničara, koju je obučavao, finansirao i predvodio. Njegova dela štampana su u milionskim tiražima, pre svega romani Ispovest maske, Zlatni paviljon, Šum talasa, Mornar koji je izneverio more, Žeđ za ljubavlju, tetralogija More plodnosti... I mnoge njegove priče, posebno one koje se nalaze u knjigama Smrt usred leta i Akt obožavanja, vrh su japanske i svetske književnosti.