Junak i siže epske pesme

01.02.21

Lipar

Monografija Junak i siže epske pesme iz 2019. godine, nastala je na osnovu doktorske disertacije Junak i siže u procesu epskog modelovanja, odbranjene 2013. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu i deo je projekta Srpsko usmeno stvaralaštvo u interkulturnom kodu (br. 178011) Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Autorka je u monografiji dala pregled junaka epskih pesama, progovarala je o sižeima i tipologijama sižea, zatim o tipovima junaka unutar epske pesme. Takođe se bavila ukrštajima sižea i junaka, sižea i sižea, junaka i junaka, shematski prikazujući ukrštaje do kojih je istraživanjem došla. U ovoj monografiji, autorka je primenjivala najviše analitičko-sintetičku metodu, gde je, analizirajući korpus, izvodila zaključke koje je kasnije sintetizovala, a korišćena je i komparativna metoda u vezi sa poređenjem biljina sa epskim pesmama i bajki sa epskim pesmama kada je bilo reči o junacima i sižeima. Cilj monografije jeste da, dajući pregled sižea i junaka, osvetli ukrštaje i mogućnosti unutar strukture epske pesme koje se ukrštajima ostvaruju. Samim tim, čitaocima se nudi detaljan uvid u strukturu epskih pesama i mogućnosti odstupanja od strogo definisanih modela. Strukturalističkim pristupom utvrđeni su okviri unutar kojih se epska pesma i narodna književnost kreću. Autorka monografije je za svoj korpus uzela pesme iz Vukovih zbirki, rukopisa, neobjavljenih rukopisa Milutinovićeve Pjevanije i starije zapise. Značaj monografije ogleda se u detaljnom prikazu sižejnih shema, sintagmatskih i paradigmatskih odnosa junaka, ispitivanju ponašanja junaka unutar sižejnih modela, a sve navedeno, čitaoci mogu pronaći u Prilozima, u kojima je sve predstavljeno shematski tako da se jasno može videti fenomen koji je autorka objašnjavala. Deo monografije Prilozi predstavlja sažeti, ali veoma detaljni prikaz sižetike i kao takav, smatramo ga velikim doprinosom proučavanju usmene i pisane književnosti. Zbog opsežnosti istraživanja i iznošenja činjenica kojima se potvrđuje jedinstven pristup, uviđa se pomak u izučavanju epske pesme što ovu monografiju čini vrednom pažnje.
Monografija se sastoji iz pet poglavlja: Siže (15–155), Siže i siže (157–211), Junak (213–265), Junak i junak (267–323) i Junak i siže (325–392), Zaključka (393–402) i Priloga (403–520). Prvo poglavlje (Siže) predstavlja uvodni i najobimniji deo monografije, ali i najvažniji, prevashodno zato što se bavi klasifikacijama sižejnih modela i tipologijom sižea koji predstavljaju osnovu samog istraživanja. Poglavlje Siže odlikuje se izuzetnom sadržajnošću na idejnom i tematskom planu, te je neminovan veliki broj manjih potpoglavlja koja obrađuju tipove sižea čime se čitaoci uvode u problematiku. Danijela Petković monografiju započinje izlaganjem o romantičarskom oduševljenju tradicionalnim kulturama što dalje pokreće beleženje usmenih tvorevina i podstiče na istraživanje tematsko-motivske klasifikacije. Siže prestavlja uvodno poglavlje i daje pregled tematskomotivskih i sižejnih struktura, zatim obrazlaže usložnjavanje tih struktura, počevši od Arneovog, a zatim i Tomsonovog kataloga motiva. Razmatranje kataloga motiva bitno je zbog zapažanja da se motivi preklapaju, ali su i umreženi tako da se jedan motiv može smestiti u iste tipove. Predstavljanje kataloga motiva uvod je za izlaganje o proučavaocima narodne književnosti i iznošenje pretpostavke da je tema borbe glavna narativna tema sa čime se autorka složila, da bi nešto kasnije razradila pretpostavku o sižeima o borbi koji čine okosnicu radnje i njene glavne pokretače. Autorka je dala kratak pregled dosadašnjih istraživanja tipologije i narodne književnosti kako bi čitaoci stekli uvid u tematiku kojom se u nastavku monografije bavila i tako sagledali okvire unutar kojih će se kretati, govoreći o problemima i poteškoćama na koje je u istraživanju nailazila. Poglavlje Siže se dalje bavi tipologijom sižea, pruža uvid u raznovrsnost korpusa kojim se u istraživanju raspolaže i svedoči o umreženosti tipologija. U potpoglavlju Tipologija sižea primetno je nastojanje da se prikažu najrazličitije tipologije sižea, koje je autorka mogla da zapazi radeći na korpusu. Vrste sižea sagledavaju se u odnosu na tipologiju kao spoljašnji okvir kretanja junaka i fabule. Grananja unutar potpoglavlja svedoče o usložnjenosti, kako tipologija, tako i sižea, ali kazuju i nešto više o sagledavanju sižea. Naime, siže ne treba posmatrati samo kao gotov model, već treba uzeti u obzir da je podložan izmenama. U potpoglavlju Tipologija sižea, izdvajamo naslov Junačka takmičenja, smatrajući nadmetanja, prepreke i sukobe osnovom epske narodne pesme što predstavlja nastavak razmatranja pretpostavke da je siže o borbi okosnica radnje. Unutar ovog potpoglavlja, primetna su grananja pri čemu se izvodi zaključak da se nijedan sižejni model ne posmatra izolovano što potvrđuju i drugi sižei koji su jedan u drugi utkani. Ovom tvrdnjom autorka razrađuje svoju tezu o sižeima kao modelima koji stupaju u odnose jedan sa drugim. Samim tim, čitaocima se skreće pažnja da se poglavlja sagledavaju kao celina, a teme sižea i junaka prikazuju se sa različitih aspekata. Autorka, dalje, uzima u obzir da je jedan model podložan promenama gde ističe različite okolnosti koje nameću drugačiji etički kodeks zbog čega dolazi do nedoslednosti i izneveravanja klasičnog obrasca zajedničkih modela.
U poglavlju Siže i siže razmatraju se vrste sižea. Autorka sačinjava kratak pregled definicija sižea i sižejnog modela što predstavlja okvir istraživanja – to su teme i motivi epskih pesama i u funkciji su sužavanja pretpostavki povodom termina siže. Nakon toga što je siže zadobio određene teorijske okvire, nastavlja se razmatranje sižea po tipologiji što predstavlja povezivanje ovog poglavlja sa prethodnim potpoglavljem gde je razmatrana tipologija sižea. Pobrajanjem vrsta sižea, omogućen je uvid u raznovrsnost sižetike i načinu na koji se sižei unutar jedne strukture udružuju i variraju postojeći model. Na osnovu svog rada na korpusu, autorka uvodi čitaoce u vrste sižea i donosi zaključak da je najviše jednostavnih sižea – onih koji se mogu predstaviti jednim sižejnim modelom. Potpoglavlje Načini izgradnje složenog sižea prikaz je funkcionisanja sižejnih modela i njihovog nastanka. Na odabranom korpusu epskih pesama, autorka je uočila nadovezivanje dva, retko tri sižea. Brojni odabrani primeri demonstriraju postojeće modele i varijante pesama kao svojevrsna odstupanja. Pozivajući se na Vukov kriterijum reda, zaključuje se da i složeni sižei nastaju ulančavanjem jediničnih sižea. Važnost potpoglavlja je u tome što su razmatrani odnosi sižea koji potvrđuju nekoliko tipova veza obrazlaganih u nastavku teksta. Tipovi veza predstavljeni su shematski kako bi čitaoci mogli uvideti mogućnost kombinovanja različitih tipova dok, paralelno sa tim, posmatraju sižee pesama. Ovo poglavlje upućuje čitaoce u složenost problematike razumevanja sižea razlažući siže na osnovne činioce (tip, podtip, grupa, podgrupa) čime autorka dalje uvodi u promatranje junaka na planu strukture epske pesme i podstiče da se junak i siže sagledavaju kroz prizmu odnosa koji ostvaruju.
Treće poglavlje monografije nosi naziv Junak. Značaj njegovog prvog potpoglavlja (Pregled tipologija epskih likova) ogleda se u tome što predstavlja svojevrstan pregled proučavanja junaka i epske pesme, počevši od antike i Platona, da bi interesovanje za ovu temu bilo nastavljeno u romantizmu, pa sve do danas. Romantizam za usmenu epiku i književnost predstavlja prekretnicu, jer se tada usmena književnost otkriva i uspostavlja kao takva. Autorka dalje navodi Propovu Morfologiju bajki – strukturalističko razmatranje kao osnovu za proučavanje od koga se pošlo, pa do savremenih proučavanja srpskih folklorista (B. Suvajdžić i S. Samardžija) na čijim je pretpostavkama autorka monografije svoja dalja istraživanja i zaključke zasnovala. Pregledi autora i istraživanja unutar potpoglavlja utvrđuju postojeće granice istraživanja i ukazuju na pomake do kojih se došlo. Brojni razmatrani autori i njihova proučavanja svedoče o mnogobrojnim pristupima sistematizaciji epskih junaka, uglova sagledavanja, raznovrsnosti kriterijuma tipologizacije i složenosti same problematike. Potpoglavljem Kriterijumi klasifikacije epskih junaka nastavlja se izlaganje o junacima, ali sa nešto drugačijeg aspekta – preko individualnih oznaka junaka, progovara se o specifičnostima i tipovima junaka u odnosu na te oznake. U individualne oznake autorka ubraja: ime, uzrast, pol, izgled, atribute, snagu, prirodu, mudrost i etiku. Razmatrajući svaku od oznaka junaka, dati su primeri na kojima je određena oznaka uočena, ali se pažnja dalje usmerava na odstupanja i varijante tih oznaka. Oznake junaka predstavljaju specifičnosti kojima autorka želi da ukaže čitaocima na raznovrsne karakteristike koje sačinjavaju junaka, da pokaže kako su te oznake podložne izmenama i da se ne mogu posmatrati kao konačan niz elemenata. Autorka je izvela zaključke da kriterijumi klasifikacija junaka nisu konačni i da se, isto tako, ne mogu posmatrati izolovano zbog različitih prožimanja i preklapanja (junak se istovremeno ostvaruje u različitim sferama). U monografiji se skreće pažnja na mogućnosti i kombinacije koje se otvaraju za tipološka razvrstavanja. Zaključnim napomenama najavljeno je potpoglavlje Tipologija zatočnika. Potpoglavlje obrazlaže uloge pomagača u bajkama i zatočnika u epskim pesmama ističući njihove specifičnosti. Autorkino razmatranje uloga zatočnika i pomagača ilustruje tvrdnju o usložnjenosti i raznovrsnosti oznaka koje junake sačinjavaju, posebno izdvajajući njihovu podložnost modifikacijama čime nastaju posebne oznake kao varijantne osobenosti junaka.
Poglavlje Junak i junak započinje izlaganjem o sintagmatskom i paradigmatskom povezivanju junaka, pri čemu svaki tip podrazumeva različit pristup. Autorka obrazlaže šta podrazumeva sintagmatsko i paradigmatsko povezivanje junaka što nam ilustruje relacijom junak–protivnik prilikom čega ispituje zamenljivost elemenata unutar svakog člana relacije. Monografija razmatra članove trijade – braću, rođake, hajdučke družine kao modele preuzete u celosti i inkorporirane u pesmu ili je to samo delimično učinjeno, ispitano je koliko se par u okviru trijade prenosi na druge sižejne modele i slično. Tako čitalac može da uoči karakteristike vrsta povezivanja junaka i da zaključi kako se članovi unutar struktura ponašaju. Kada čitalac uvidi ponašanje članova strukture, autorka će uputiti na mogućnost odabira junaka iz skupa koji sa sobom dalje povlači tipove sižea i delokruga junaka. Na taj način se iznova uviđa veza junaka i sižea kao delova strukture epske pesme, ali se i skreće pažnja na to da odabir junaka i sižea nije sasvim proizvoljan, već da je uslovljen sižejnim modelom koji određuje delokrug likova. Čitalac tako može da razmatranju osobina junaka doda još jedan bitan činilac, a to je određenost strukture – načinjeni izbor sa sobom povlači i određenu putanju kojom se pevač mora kretati kako bi vremenski okvir pesme bio u skladu sa odabranim junakom. Obrazlažući postavke strukturalista, autorka objašnjava sintagmatsko i paradigmatsko povezivanje junaka, a zatim uvodi u primenu razmatranja na epsku pesmu kako bi čitaoci mogli da uoče kako tipovi povezivanja junaka funkcionišu na planu epske pesme. Poglavlje Junak i junak okončano je zaključkom da se sintagmatsko i paradigmatsko povezivanje likova ne može u potpunosti odvojiti, jer se dve različite vrste ulančavanja odvijaju istovremeno, a sve to dovodi do strukturisanja celovitog sistema na kome počiva sižetika. Poslednjim poglavljem Junak i siže posmatrani su sižei i junaci kao centri epske pesme, ovoga puta objedinjeni. Potpoglavljem Geometrija sižea predstavljene su sheme po kojima se grade sižei. Povodom razmatranja geometrije sižea, izuzeti su svi epizodni i sporedni likovi, a likovi su svedeni na jednu ili dve planimetrijske slike koje su promenljive za većinu varijanata (326). Izlaganjem o geometriji sižea načinjen je pregled sižea unutar koga se posmatra interakcija junaka i sižea. Različite strukture o kojima autorka govori imaju za cilj osvetljavanje elemenata strukture i načina na koji se strukture usložnjavaju. Potpoglavljem Kompoziciona organizacija likova, na osnovu Gremasovog strukturalnog semantičkog izučavanja aktancijalne organizacije likova, progovara se o povezanosti aktanta i aktera. Svoje istraživanje autorka dodatno usložnjava jer se na semantičkom planu sagledavaju odnosi između aktanta i aktera i ta svoja zapažanja primenjuje na epsku strukturu. Razlažući na još manje jedinice od aktanta i aktera upoznajemo se sa željom, objektom i moći kao pokretačima radnje. Uvođenjem ovih termina autorka koristi priliku da nas obavesti da se primenom ovog modela postiže pozicioniranje junaka kao subjekta i pozicioniranje objekta kao predmeta želja. U potpoglavlju Prostorna organizacija likova autorka govori o tome da je prostorni segment epskog sveta omeđen granicama jedne pesme. Razmatrajući prostorni aspekt epske pesme, naznačena je izuzetna pokretljivost junaka i sposobnost promene pozicije, što doprinosi dinamizaciji radnje. Sama dinamizacija zavisi od tipologije junaka i sižea. Autorka shematski predstavlja prostorne putanje junaka čime čitaocima biva razjašnjeno kretanje unutar strukture na odabranom korpusu. Izdvajajući razuđene mape nastale spajanjem brojnih složenih sižea, te nadovezivanjem dva ili više fenomena, ukazivano je na raznovrsnost udruživanja sižea i junaka, ali i na nedovršenost ovakvih mapa čime je ostavljeno prostora za nova kretanja i udruživanja junaka i sižea. Završnim potpoglavljem monografije Interakcija junaka i sižea izlagane su pretpostavke autora o nastanku i razvoju epskih pesama i samih junaka. Pregled teorijskih pretpostavki ima za cilj da ukaže na činjenicu da su se junaci i sižei menjali, modifikovali i punili istorijskim i nacionalnim sadržajem. Nastavak potpoglavlja biće posvećen fluidnim i kristalnim sižejnim modelima kao tipovima interakcije junaka i sižejnih modela i njihovoj međusobnoj prilagodljivosti. Autorka pristupa strukturi sa drugačijeg aspekta, pri čemu ispituje pokretljivost junaka kroz različite sižee. Svojstvo junaka da se kreće kroz veći ili manji broj sižea zavisi od tipa junaka i sižejnih modela koji sačinjavaju strukturu epske pesme. Autorka tipove junaka i sižejne modele ilustruje primerima ekscerpiranih iz korpusa čime usložnjava analizu i osvetljava kako fluidnost funkcioniše na nivou junaka i sižea, a kako kristalizovanost. Kako bi fluidni i kristalizovani sižejni modeli bili što bolje usvojeni kod čitalaca, autorka je tipove predstavila i grafički, gde je uočen stepen kompatibilnosti junaka u odnosu na sižee. Odnosi u koje stupaju, svedoče o međusobnom uklapanju i prilagođavanju jednog elementa drugom i ostvarivanju interakcije. Ispitujući pokretljivost junaka kroz sižee, autorka kroz interakciju junaka i sižea obrazlaže načine uzajamnog modelovanja junaka i sižea i upućuje na izmene koje se unutar strukture odigravaju kada je posredi junak, kao i kada je to siže. Na kraju ovog poglavlja, autorka izvodi zaključak da vrsta modelovanja zavisi od dejstava junaka na siže unutar epske pesme kao epske strukture, ali i od nadahnuća pevača i okolnosti spevavanja pesme. Završnim razmatranjima objedinjena su sva poglavlja monografije na nivou strukture epske pesme tako da čitaoci stiču celokupan utisak o složenosti same strukture, kao i o pokretljivosti elemenata i njihovoj sposobnosti da se unutar strukture udružuju.
U studiji Junak i siže epske pesme Danijela Petković pokazala je intencije ka izučavanju junaka i sižea unutar strukture epske pesme. Svojim detaljnim razmatranjima junaka i sižea ponaosob, upoznala je čitaoce sa pojedinačnim članovima strukture i ukazala na odnose između junaka i junaka, sižea i sižea, da bi kasnije u odnos mogla da stavi junaka i siže i na taj način osvetli složenost strukture epske pesme. Korpusom, koji je u svom istraživanju ispitala i osvetlila, utemeljila je svaki od navedenih odnosa i dokazala da su junak i siže unutar strukture epske pesme njeni neizostavni elementi. Monografiju smatramo posebno vrednom zbog opsežnosti i iscrpnosti samog istraživanja i zbog korpusa koji je istraživanjem obuhvaćen. Izuzetnu pažnju zavređuje i veliki broj priloga koje je autorka dala izučavajući sižee i junake, kao i zbog brojnih shematskih prikaza kojima su ilustrovani određeni fenomeni. U velikoj meri monografija je prilagođena čitaocima te je pristupačna i široj čitalačkoj publici. Zbog temeljne analize korpusa i svoje inovativnosti, može se koristiti u nastavi Srpskog jezika i književnosti, čime bi se postigao jedinstven pristup prilikom izučavanja epske pesme. Shodno tome, autorka je ispunila očekivanja čitalaca i napravila veliki pomak u istraživanju narodne književnosti, ali je, takođe, ostavila prostora za naredna istraživanja, što ovoj monografiji daje još više na vrednosti.
Milica A. Kandić