Vladimir Medenica (autor)
Kao što ikona nije slika, a crkveno pojanje nije obična pesma (muzika), tako ni biblijsko kazivanje nije prosto jedna priča ili pripovetka. I ikona, i crkveno pojanje, i biblijsko kazivanje delovi su uzvišene, nadumetničke celine koja se zove liturgija. Sušto onostrano, neuklonjivo i stameno, večno je prisutno u njima, za razliku od dela ljudskih ruku, ma kako ona, data u formi umetnosti, izgledala „večna“. Ipak, u svojim najvišim manifestacijama, umetnost je propinjanje ka onostranosti, uzdah i vapaj upućen nebu iz ove „doline suza“, ona je i doslovno onaj hleb nasušni koji čovek stvara i jede u znoju lica svog. Zato se na takva iskanja, k
akvo je stvaralaštvo Dostojevskog, spušta Duh Sveti, da kroz milost svoju podrži ljudske napore. I u tome se – ma kako to zvučalo paradoksalno – krije jedan od razloga zbog čega delo Dostojevskog mnogima ne odaje utisak visoke umetnosti, pogotovo ne onima čiji je ukus „školovan“ na delima „sekularne“ umetnosti i na ubeđenju u nekakvu autonomiju umetnosti. Jer delo Dostojevskog je već predukus nadumetnosti, nečega što umesto „prolazne večnosti“ ljudskih rukotvorina, sadrži u sebi, u svom krajnje uzbuđenom, gotovo nervoznom iskanju Carstva Božijeg, upravo ono smireno prisustvo Sušte onostranosti.”
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Dostojevski
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Logos; 2024; Broširani povez; ćirilica; 17 cm; 81 str.; 978-86-6040-085-9;
