Triptih za genija

a da ima u vidu da tu dimenziju ja doživljavam doslovno, dakle, kao zaista postojeću stvarnost, a nikako ne kao književnu uslovnost, kao, recimo, nekakvu metaforu, što opet znači da je ona pre plod svega drugog, samo ne namerne, da tako nazovem tu vrstu „foliranja“, interpretativne ekstravagantnosti. Na ovim tekstovima, dakle, otisnut je pečat mog živog uverenja u prožetost svega zemaljskog onostranim. Želim da dodam i da su oni rezultat nadahnuća jednom od najveličanstvenijih ikada napisanih „mističnih“ knjiga – Ružom sveta Danila Andrejeva. Ideja vesnika i vesništva, to jest genijalnog umetnika i poruke njegovog dela, već je na osoben, samo geniju svojstven način iskazana u toj knjizi: vesnici su, po Andrejevu, sasvim posebna vrsta stvara-laca, mislilaca i umetnika koji nastupaju ili, bolje rečeno, istupaju sa novim planetarnim, kosmičkim idejama koje utiču na tokove zemaljskog razvoja, na političku i kulturnu istoriju čovečanstva. Uostalom, ta je ideja, naravno, opet na jedan osoben, ne manje genijalan način, iskazana i u Harmsovoj priči Posetili su me vesnici. Ako pak u ovoj knjizi i ima nekog doprinosa tezi Danila Andrejeva, tog vidioca nad vidiocima i, sasvim sigurno – vesnika (doprinosa u smislu njenog potvrđivanja i potkrepljivanja), onda je on pre usputan i slučajan, nego što je plod svesne namere.