Ko je zaista bio Geza Čat? Veliki pisac, slikar, kompozitor ili pak lekar? Ili tek zavisnik od morfijuma i ubica? I ko je merodavan da odgovori na to pitanje? Ildiko Lovaš je pustila da o tome govore piščevi najbliži – majka, supruga i ćerka. Te pisac sam. Ali, od njihovih glasova se ne sklapa (samo) slika o piscu. Umesto da pokaže ko je pisac zaista bio (što je ionako nemoguć posao), Ildiko Lovaš radi nešto drugo: razlaže i prokazuje lažnu, zlonamernu javnu sliku o piscu i predrasude o piscima i književnosti uopšte. Pored toga, pokazuje i šta to znači živeti pored pisca. Dakle ne (samo) živ
eti za književnost i od književnosti (što bi bilo očekivano), nego i živeti pored književnosti i trpeti zbog nje. To izmeštanje fokusa na marginu (kao što je uostalom i sam Čat dugo bio na margini), na takozvane sporedne likove u priči o životu pisca, prvi je (neočekivani) zaokret u naizgled biografski zamišljenoj i postavljenoj prozi. A za njim nam Ildiko Lovaš odmah servira i drugi: dobra književnost je svuda (a pogotovo na margini) i iznad svega je ako je traži/piše veliki autor/autorka.
U ovoj knjizi naći ćemo je i u izvanrednim ilustracijama praunuke Geze Čata, slikarke Fani Cer.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Mađarska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Fabrika knjiga; 2021; Broširani povez; latinica; 20 cm; 148 str.; 978-86-7718-206-9;
