Konstantin Nikolajevič Leontjev (1831-1891) je odrastao na porodičnom imanju Kudinovo, u Kaluškoj guberniji. Završio je gimnaziju u Kalugi, upisao se na medicinski fakultet u Moskvi. Kao lekar, dobrovoljno je otišao na Krimsko ratište; za vreme ratnih operacija vršio je i amputacije u blizini fronta. Po izlasku iz vojske tri godine je bio kućni lekar na imanju barona D.G.Rozena u Nižegorodskoj guberniji, a 1860. je odlučio da ostavi medicinu zbog književnosti. Desetogodišnju diplomatsku karijeru započeo je 1863. godine. Ona je vezana za grčke i slovenske oblasti Turskog carstva (Krit, Carigrad, Jedrene, Tulča, Janjina, Solun, Beograd). Inače slabog zdravlja, Leontjev se ozbiljno razboleo 1871. i na vrhuncu bolesti se zakleo da će se zamonašiti ako ozdravi. Bolovao je i oporavljao se na Svetoj Gori, ali tamošnji monasi su ga tada odgovorili od izvršenja zakletve. Napustio je diplomatsku službu i vratio se 1874. godine u Rusiju sa namerom da živi od književnog rada. Godine 1861. oženio se Jelizavetom Pavlovnom Politovom, jednostavnom, polupismenom ženom, koja je odgovarala njegovim predstavama o tome kakva treba da bude supruga. Ona je rano duševno obolela, a Leontjev je brinuo o njoj do svoje smrti. Pred kraj života se, uz blagoslov svog duhovnog oca, starca Amvrosija, tajno zamonašio, ali je iznenada umro od upale pluća pre nego što je stupio u manastir.Prvo delo koje je objavio, 1854. godine, jeste duža pripovetka Zahvalnost. Usledila su i druga dela koja pripadaju piščevom ranom stvaralaštvu - Noć u pčelinjaku (1857), Leto na salašu (1855), Dan u selu Bijuk-Dorte (1858). Najoriginalnije delo iz ranog perioda je roman Podlipke (1861), a napisao je i romane U zavičaju (1864), Drugi brak (1860) i Ispovest muža (1867). Usledila su dela posvećena balkanskoj tematici, svojevrstan ciklus romana i pripovesti koji je kasnije objedinio u knjigu Iz života hrišćana u Turskoj. Pisao je i ciklus romana Reka vremena, koji je uništio 1871. godine. Značajna su i njegova memoarska dela, a zabeležio je i neka sećanja starijih ljudi, napisao uspomene o svojim profesorima na moskovskom medicinskom fakultetu, o svojim književnim počecima i o pojedinim književnicima, dok je najviše uspomena ostavio o diplomatskoj delatnosti i životu nakon religioznog preobraćanja. Iako mu je književno priznanje došlo tek u skorije vreme, po stvaralačkim dometima Konstantin Leontjev stoji rame uz rame sa Tolstojem i Dostojevskim.