Igor Kolarov je rođen 1973. godine u Beogradu i jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Objavio je knjige za decu: Hionijine priče (pesme i priče, 2000); Agi i Ema (roman, 2002, nagrada "Politikin Zabavnik"); Priče o skoro svemu (priče, 2005, nagrada "Neven"), Kuća hiljadu maski (roman, 2006; nagrada "Politikin Zabavnik", nagrada "Sima Cucić", nagrada "Mali Princ" za najbolju dečju knjigu u regionu) i druge. Pored navedenih, dobio je i nagradu Zmajevih dečjih igara (2006) za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za mlade, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2009) za stvaralački doprinos u širenju kulture.
27.01.12
Slatko stvaralačko bezumlje
Igor Kolarov
Pisac Igor Kolarov povodom nagrade Politikinog zabavnika
Autor: A. V. Malušev
Beograd - Književna nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu i mlade dodeljena je Igoru Kolarovu za roman „Kuća hiljadu maski“ u dvojezičnom izdanju (srpski i norveški) studija Čekić. Kolarov je istu nagradu dobio i pre nekoliko godina za roman „Agi i Ema“, koji je osvojio ne samo tadašnji žiri, već i publiku, pa ga je i reditelj Milutin Petrović pretočio u istoimeni film, prvi film za decu (ili o deci) u domaćoj kinematografiji nakon mnogo godina.
Najzad je i najveća domaća književne manifestacija - Sajam knjiga prepoznala vrednosti Igorovog rada u domenu književnosti za decu pa je njegovu knjigu priča „Rusvaj“ nagradila kao najbolju. U razgovoru za Danas, Igor objašnjava zbog čega piše knjige za „male“ umesto za „velike“ i zbog čega je većina sadržaja za decu bilo u knjigama ili na televiziji, „sumnjivog kvaliteta“.
Kakav je to podvig danas stvarati knjige za decu i šta vam je potrebno za to?
- Potrebna je ogromna količina ludosti. Nazovimo to slatkim bezumljem jer stvaranje, ne samo za decu, već bavljenje bilo kojom formom umetnosti u zemlji koja se suočava sa svim ovim problemima, ne ide bez toga.
Zbog čega to radite i šta želite da date deci kojoj pišete?
- Pre svega, sebi nudim neku formu stvaralaštva. Želim da stvorim dobru knjigu, želim lepu knjigu. Nagrade su pokazatelj jesmo li na dobrom putu ili ne. U mom slučaju, nagrada je znak kojim putem više ne treba da idem. Treba tako prevazići samog sebe. Važno je u radu sa decom da se autor oseti detetom za koje piše da bi napisao nešto vredno i iskreno za njih...
Često se, kada obratimo pažnju na to, šta naša deca gledaju i čitaju, zapitamo i zabrinemo. Šta se toliko promenilo u programima i sadržajima za decu?
- Patimo na milion frontova. TV program, radio, izdavačka delatnost... Autorska književnost jeste u krizi jer izdavači masovno uvoze dela koja su uglavnom sumnjivog kvaliteta i sadržaja. Da ne generalizujem, ima među njima i stvarno divnih stvari za decu. S druge strane, to tako i treba da bude. Mali jezici treba da se bave prevođenjem strane literature za decu, ali to treba da budu kvalitetna dela svetske književnosti. Plašim se da se ipak uvozi daleko više onoga što uopšte ne valja, a to dovodi do propasti na drugim poljima.
Kakav značaj za vas ima ova, druga nagrada?
- Suprotan! Ovo je druga nagrada, ali za drugu knjigu i ona je potpuno stilski drukčija od prethodne. Dugo radim za decu i neće mi biti problem da nastavim da stvaram nešto novo, što do sada nisam. Treba samo preživeti ovo (konferencije, svečanosti...) i sve će biti dobro.