Lidi Salver (1946-), afirmisana je francuska književnica. Roditelji su joj bili španski republikanci (majka anarhista, otac komunista) koji su izbegli u Francusku 1939. godina. Detinjstvo je provela u blizini Tuluza. Budući zaljubljenik u Molijerov jezik, kako sama kaže, odlučila je da studira savremenu književnost. Kasnije se, međutim, opredelila za medicinu i diplomirala je psihijatriju. Svoja iskustva u radu sa pacijentima uspešno je prenela i na svoj književni rad, u sferu gde je bilo moguće istraživati ljudsku psihu bolje nego u lekarskoj praksi, po njenom mišljenju.
Ljubav prema pisanoj reči, ali i odgovornost koju svaki evropski, a naročito francuski pisac ima, obrazlaže sledećim rečima: „Francuski pisci, za razliku od američkih, nose breme književne prošlosti. Nemoguće je ignorisati je. Sva veština sastoji se u tome da je upoznamo, prihvatimo i da je se, potom, oslobodimo da bismo mogli slobodno i bez opterećenja da stvaramo“.
Relativno kasno je počela da se bavi književnim radom, u srednjim četrdesetim godinama, predstavivši se čitaocima romanom Izjava 1990. godine. Do sada je objavila više od 16 knjiga. Na srpski su dosad bila prevedena samo dva romana, „U društvu duhova“ (u najužem izboru za nagradu Gonkur, dobio prestižnu nagradu Pri november i proglašen je za knjigu 1997. godine u časopisu „Lir“) i „Moć muva“, dok je knjiga „Dobre duše“ njeno treće delo prevedeno kod nas.
Zanimljivo je spomenuti i njen roman novijeg datuma BW, čiji naslov predstavlja inicijale njenog životnog saputnika, uglednog urednika koji je pre izvesnog vremena počeo da gubi vid i nije u stanju da obavlja svoj posao. Lična drama čoveka kome je čitanje smisao života, bila je okvir i da se prikaže katastrofalno stanje u francuskom izdavaštvu.
Nekoliko njenih tekstova je dramatizovano za pozorište ili postavljeno na scenu kao muzičko scenski performans.