Ovde izložena istraživanja semantike „ljubavi" kombinuju dva različita teorijska konteksta. Ona se, s jedne strane, nalaze u sklopu radova iz sociologije nauke koji se bave prelaskom tradicionalnih u moderne oblike društava. Drugi radovi o ovoj temi su objavljeni pod naslovom „Društvena struktura i semantika" (2 toma, Frankfurt 1980, 1981) i moja je namera da nastavim upravo ova istraživanja. Ona polaze od teze da prelazak društvenog sistema iz stratifikovanog u funkcionalno diferencirani sistem proizvodi duboke promene u idejnom nasleđu semantike, koje omogućavaju društvu kontinuitet u njegovoj vlastitoj reprodukciji i povezivanje jednog delanja sa drugim. U toku evolut
ivnih transformacija ove vrste uspešno se mogu umnožavati reči, floskule, znanja i iskustvene teoreme; ali one menjaju svoj smisao, svoju selektivnost, svoju sposobnost za povezivanje iskustava i za otvaranje novih perspektiva. Premešta se težište iz koga se upravlja smisaono složenim operacijama; na taj način idejno bogatstvo može, samo ukoliko je dovoljno veliko, da pripremi, sprovede i dovoljno brzo učini shvatljivim duboke promene u društvenim strukturama. Zahvaljujući ovoj pomoći, strukturalne transformacije se mogu relativno brzo ostvariti, često upravo na revolucionaran način, a da pri tom ne moraju odmah da ostvare sve svoje pretpostavke.
Drugi kontekst zahvatamo stavovima u prilog teorije simbolički generalizovanih medija komunikacije. U skladu s tim, ovde se ljubav neće obrađivati kao osećanje, ili će to biti samo uzgred, već kao simbolički kod koji nas obaveštava o tome kako čovek može uspešno da komunicira čak i u slučajevima u kojima se to čini upravo neverovatnim. Kod ohrabruje stvaranje odgovarajućih osećanja. La Rošfuko (La Rochfoucauld) smatra da bez njega većina ne bi čak uopšte dosegla takva osećanja. A Engleskinje koje su nastojale da budu u skladu sa previktorijanskim romanima su morale da čekaju na vidljive znake bračne ljubavi pre nego što su smele svesno da otkriju šta je ljubav. Dakle, ne radi se o čistom pronalasku sociološke teorije, već o stanju stvari o kome se već duže razmišlja u semantici ljubavi. Teorija mu pruža samo korisnosti apstrakcije, omogućuje poredjenje sa potpuno drugačijim stanjima stvari kao što su, na primer, moć, novac i istina; na taj način ono dobija dodatna saznanja i pokazuje da ljubav nije anomalija već sasvim normalna neverovatnoća.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ljubav , Moral i društvo
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2010; Broširani povez; ćirilica; 18 cm; 310 str.; 978-86-7543-193-0;
