Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje.Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama "Double Persephone", da bi po diplomiranju objavila još jednu, "The Circle Game", dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, "Governor"s General Award". Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International, itd. za romane "Služavkina priča", "Mačje oko" i "Slepi ubica". Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija.Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano "Opstanak", svojevrstan pogled na rad književnog urednika.Margaret Atvud trenutno živi u Torontu sa mužem, nastavljajući da piše prozu i poeziju.
Vreme nije linija već dimenzija, poput dimenzija prostora. Ako možemo da savladamo prostor, možemo savladati i vreme, a kada bismo znali dovoljno i bili u stanju da se krećemo brže od svetlosti, mogli bismo da putujemo kroz vreme unazad i da postojimo na dva mesta odjednom.
Ovo mi je rekao moj brat Stiven, u vreme kada je nosio čupavi smeđi džemper u kome je učio i provodio silno vreme okrenut naglavačke, kako bi mu se krv sjurila u glavu i nahranila mu mozak. Nisam razumela šta misli, no možda njegovo objašnjenje ne beše dovoljno jasno. U to vreme već se udaljavao od reči i njihove nepreciznosti.
Ali tada sam počela da gledam na vreme kao na tvar koja poseduje oblik, tvar vidljivu, sličnu tečnim providnostima položenim jedna na drugu. Ne gledamo unazad, duž vremena, već dole, kroz njega, kao kroz vodu. Ponekad na površinu ispliva ovo, ponekad ono, ponekad ništa.
Ništa ne nestaje.
15.03.03 Danas
Mačje oko iz Lagune
Novi Lagunin naslov, roman Margaret Atvud "Macje oko", sa engleskog je prevela Maja Kaludjerovic. Rec je o prozi sacinjenoj od niza trodimenzionalnih, mozaickih slika, u kojima se paralelno daje presek zivota jedne slikarke u detinjstvu i u zrelim godinama. Dnevnik Boston sandi gloub, okarakterisao je ovo stivo kao stvarnu i dirljivu pricu o detinjstvu, koja vas navodi da ustanete i aplaudirate"."Macje oko" je knjiga o prijateljstvu, upecatljiva i duhovita, u kojoj glavna junakinja pokusava da u zrelim godinama sumira dotadasnji zivot, secajuci se proslosti i svih svojih "ranih jada". To je roman koji kombinuje zive slike proslosti i od najjacih secanja gradi prozni mozaik u kome se mesaju duhovitost i tuga, smeh i suze. Laguna ce objaviti i "Slepog ubicu", verovatno najpopularniji roman Atvudove, koji je autorki doneo niz najvisih knjizevnih priznanja i svetsku slavu.
S. D.
