Verica Vinsent Kol rođena je u Beogradu, gde je diplomirala na Pravnom fakultetu. Autorka je četiri kriminalistička romana u kojima je čitaocima predstavila lik prvog privatnog detektiva u srpskoj žanrovskoj prozi: Greh, gnev i grad (2007); Magični teatar ljubavi i smrti (2010); Supermodel za ubistvo (2012) i Smrt na oltaru (2017), kao i romana Gospođo, quo vadis? (2013) i Maltese Diary of Sins and Dreams (2019). Njene kratke priče objavljene su u antologijama Nova srpska pripovetka, Balkan Noir (Grčka) i Belgrade Noir (SAD).
09.12.10 Blic
Prvi beogradski privatni detektiv
„Magični teatar ljubavi i smrti“ Verice Vinsent Kol
Detektivski roman „Magični teatar ljubavi i smrti“ beogradske spisateljice Verice Vinsent Kol predstavljen je juče u kafeu knjižare „Delfi“ u beogradskom SKC-u. Urednik u „Laguni“ Petar Arbutina ocenio je da je srpska književnost ovom knjigom dobila svoj odgovor na romane Agate Kristi.
Reč je o romanu koji prati doživljaje beogradskog privatnog detektiva Andreja Avakumovića Kuma, koji radi na rasvetljavanju ubistva poznate pozorišne glumice Emilije Avramović.
Verica Vinsent Kol za knjigu kaže da je predstavnik podžanra “whodunit” (hudanit - ko je to uradio?) u okviru krimi-književnosti, i da se trudila da verno isprati žanrovska pravila.
„Da bi se napisao dobar ‘whodunit’ potrebno je čitaocu dati nagoveštaje da sam otkrije ko bi mogao biti ubica, umesto da se rešenje pojavi kao deus ex machina“, rekla je autorka.
„Kum je moj alter ego“, rekla je Verica Vinsent Kol odgovarajući na pitanje da li je lik detektiva možda izgrađen na osnovu stvarnih mušakaraca iz njenog okruženja.
„U dobrom krimi-romanu nije uvek najbitnije ko je ubica, jer najvažnija atmosfera koja je na neki način glavni junak dobrog krimi-romana. Ako ona postoji, sve ostalo dolazi samo po sebi“, rekao je Arbutina ocenjujući da se romanom „Magični teatar“ revitalizuje žanr krimi-romana u našoj književnosti.
Verica Vinsent Kol
Verica Vinsent Kol rođena je u Beogradu, gde je do 1999. godine radila kao advokat. Godine 2000. stekla je stepen mastera međunarodnog pomorskog prava. Živi na Malti i radi u Institutu za međunarodno pomorsko pravo. Do sada je objavila i roman „Greh, gnev i grad“ 2007. godine.
V. M.
06.10.10 Popboks
Ljubavni i drugi jadi srpskog Filipa Marloua
VERICA VINSENT KOL – Magični teatar ljubavi i smrti
Gospođica Avramović je bila veoma neomiljena i mnogi imaju razloga da se raduju njenoj smrti. Samo, ko je ubica? Na Kumu je da istinu istera na čistac
Domaća žanrovska književna ponuda je nedavno obogaćena krimićem Verice Vinsent Kol Magični teatar ljubavi i smrti (Laguna, 2010). U pitanju je whodunit – retaka zverka u srpskom žanrovskom šumarku. Poznato je da srpski pisci veoma slabo pišu kriminalističke romane. A i kada ih pišu, retko kada se pridržavaju klasične formule. Verica Vinsent Kol je krenula dobro utabanom stazom koju su pre nje prokrčili mnogobrojni strani autori.
Punih osam meseci policija ne može da uđe u trag ubici poznate glumice Emilije Avramović. Slučaj se konačno pomera sa mrtve tačke kada se u istragu uključi privatno njuškalo Andrej Avakumović Kum - srpski Filip Marlou (kako ga u romanu oslovljavaju na više mesta). Ubijena je bila veoma neomiljena i mnogi imaju razloga da se raduju njenoj smrti. Samo, ko je ubica? Možda neki od brojnih ljubavnika? Ili ljubomorna koleginica? Gluvonema garderoberka sumnjivog ponašanja? Na Kumu je da istinu istera na čistac.
Magični teatar ljubavi i smrti nije prvi roman Verice Vinsent Kol, niti je prvi slučaj Andreja Avakumović? Kum?. Zapravo, serijal je započet romanom Greh, gnev i grad (Karganović, 2007) koji je prošao sasvim nezapaženo. Sada kada je Laguna preuzela stvari u svoje ruke, ova spisateljica i njen junak su dobili priliku da budu predstavljeni širem auditorijumu.
Iako je roman plasiran uz krilaticu „Beograd je konačno dobio svog privatnog detektiva“, bez obzira na to što je radnja smeštena u srpsku prestonicu, lokalnog kolorita ima veoma malo. U pitanju je tipski postavljen krimić koji mnogo duguje anglosaksonskim autorima stare garde kao što su Agahtha Christie ili P.D. James.
Za razliku od Mirjane Đurđević koja je u svojim romanima o prljavoj inspektorki Harijeti (najpoznatiji od njih je Prvi, drugi, treći čovek iz 2006. godine) parodirala formu detektivskog romana, Vinsent Kol tematici pristupa bez većih postmodernih intervencija. Doduše, i ona pokušava da do izvesne mere osveži formulu. Priča je začinjena, između ostalog, manipulacijama uz pomoć subliminalnih poruka i vudu magijom. Takođe, Vinsent Kol pokušava da dinamizuje radnju ubacivanjem paralelne priče u kojoj su opisana četiri poslednje meseca u životu ubijene glumice, ali veći deo romana otpada na segmente u kojima Kum ispituje osumnjičene i pokušava da se izbori sa sopstvenim nesređenim ljubavnim životom.
Dešavanja je malo i romanu bi definitivno koristilo malo dinamike. Tu i tamo ubačen je poneki prizor seksa, ali prave napetosti i pretnje nema. Magični teatar ljubavi i smrti je uglavnom melodramatično cerebraran, što je mešavina koja neće biti po svačijem ukusu.
Srpska publika voli da čita krimiće, ali one koji su pisali strani autori. Domaći pisci nisu još uvek pokušali da se izbore za svoje mesto na policama sa kriminalističkim romanima. Činjenica je da Vinsent Kol po senzibilitetu ne pripada novom talasu krimi pisaca poput Stiega Larssona (izvrsna Milenijum trilogija), ali svakako predstavlja pažnje i čitalačkog vremena i napora vredan iskorak u pravom smeru, iskorak koji u krajnjem zbiru prikazuje dovoljno potencijala da privuče kako žanrovske kompletiste tako i one tradicionalnijeg ukusa.
Đorđe Bajić