Verica Vinsent Kol rođena je u Beogradu, gde je diplomirala na Pravnom fakultetu. Autorka je četiri kriminalistička romana u kojima je čitaocima predstavila lik prvog privatnog detektiva u srpskoj žanrovskoj prozi: Greh, gnev i grad (2007); Magični teatar ljubavi i smrti (2010); Supermodel za ubistvo (2012) i Smrt na oltaru (2017), kao i romana Gospođo, quo vadis? (2013) i Maltese Diary of Sins and Dreams (2019). Njene kratke priče objavljene su u antologijama Nova srpska pripovetka, Balkan Noir (Grčka) i Belgrade Noir (SAD).
20.07.12
Ništa bez moralnog kompasa
Verica Vinset Kol o svojoj knjizi "Supermodel za ubistvo"
U svojoj trećoj knjizi "Supermodel za ubistvo" Verica Vinsent Kol intrignantnu misteriju smešta u surov svet modelinga i rialiti televizije. Kada mladu učesnicu takmičenja „Ko želi da bude supermodel?“ pronađu mrtvu, beogradski privatni detektiv Andrej Avakumović Kum i njegova pomoćnica Alina bivaju angažovani da istraže okolnosti pod kojima se odigralo ubistvo.
O motivima da se poduhvati pisanja ove knjige autorka kaže:"Trudim da svaki moj roman, mimo "krimi momenta", uvek ima i neku posebnu temu, a i da bude privlačan za čitateljke. U prošlom (“Magični teatar ljubavi i smrti”) je to bila. npr. upotreba vudu magije, a ovaj put mi se učinilo da bi amalgam rialiti programa i sveta mode i modelinga mogao da posluži kao interesantna pozadina za priču u kojoj se dešava ubistvo. Sam naziv je, naravno, igra reči, namerno pomalo dvosmislena."
Likovi u romanu su gotovo prototipovi ljudi koji su upečartljiv deo realnosti a autorka napominje da su sasvim realistično napravljeni kada su u pitanju momenti koji su itekakva stavka u sistemu vrednosti mnogih mladih ljudi ovih dana:" želja da se postane celebrity po svaku cenu; po cenu žrtvovanja pravih vrednosti kao što su solidarnost, saučestvovanje, prijateljstvo, pa i po cenu zdravlja, želja za
materijalnim dobrima, za glamuroznim životom. Fenomen rialiti programa , stoga, u ovom romanu "deli pozornicu" sa kriminalističkim aspektom priče. "
Odgovarajući na pitanje kuda vodi situacija, gledano i izvan romana, u kojoj je rialiti i polazište i ishodište, Verica Vinsent Kol napominje:" Moj glavni junak kaže da su takvi programi reciklirane gladijatorske igre . Kad malo razmislite to je tačno. Organizatori profitiraju, gledaoci dižu i spuštaju palčeve. Tužno je to što, za razliku od pravih gladijatora, žrtve najčešće i ne znaju da su žrtve. Dostojanstvo ne košta mnogo ovih dana, pogotovo kada je u konkurenciji sa prethodno pomenutim "vrednostima". I ne samo dostojanstvo. Već su ekspoloatisni i strah i prilično stvarna opasnost (Fear Factor), glad (Survivor), itd. Pitanje je – gde se povlači crta, šta je sledeće na redu? Život? Ipak bih dodala da i među tom vrstom programa ima razlike. Top Model Tajre Benks, koji mi je poslužio kao "podloga" za roman, ima i neke pozitivne strane, pre svega ideju da svako može da uspe u izabranoj profesiji ako joj se ozbiljno posveti i teško radi. Naravno, i u takvom zadatku je potreban dobar moralni kompas. Pokušala sam da u "Supermodelu za ubistvo" ukažem na razliku između onih koji ga imaju I onih koji ga nemaju, i činjenicu da, na svu sreću, još ima mnogo onih koje bi život bez njega učinio vrlo nesrećnim."
05.09.12 Popboks
Srpski krimić uzvraća udarac
Talog, Željko Obrenović & Supermodel za ubistvo, Verica Vinsent Kol
U kratkom razmaku u knjižarama su se pojavila dva romana koji ponosno nose odrednicu koje se mnogi pisci u Srbiji pribojavaju: žanrovski. Talog i Supermodel za ubistvo, svaki na svoj način, donose nešto osvežavajuće u okviru domaćeg kriminalističkog romana, nešto autentično srpsko. Mračno, naravno, ali i uzbudljivo
Pavle Zelić
Željko Obrenović je ovdašnjim ljubiteljima jednog drugog žanra, horora, poznat po svom prvom romanu Srpski psiho (Laguna, 2007), koji je napisao zajedno sa Aleksandrom Ilićem. Verica Vinsent Kol pak iza sebe ima već dva romana, Greh, gnev i grad (Karganović, 2007) i Magični teatar ljubavi i smrti (Laguna, 2010) i bila je dosledna kriminalističkom romanu. Iako su napisali po motivima dijametralno suprotne knjige, zaplet i doslednost žanrovskim obrascima ih izdvajaju i kvalifikuju za zajedničku analizu.
Pripadnost žanru je na stranim književnim tržištima preporuka a ne žig kakvim ga ovde smatraju. Bilo da je u pitanju stari dobri SF ili najnovija izmišljotina po imenu „young adult“, oznaka žanra podrazumeva skoro sigurnu publiku, istaknuto mesto na polici koja nosi odgovarajuću odrednicu, ali i žestoku konkurenciju sa kolegama, da ne pominjemo tek borbu oko prava na eventualne ekranizacije i druge za ovdašnje podneblje i dalje nedostižne ambicije. Naravno da i u žanrovskoj književnosti ima smeća, kao i u glavnotokovskoj uostalom, ali se ovde ono ne može sakriti pod raznim pseudointelektualnim maskama. Horor treba da vas uplaši, ljubić razneži, a krimić natera da se do poslednje stranice pitate „ko je ubica“. Nije baš tako jednostavno, naravno, ali nedostatak visokoumetničkih pretenzija može da bude oslobađajući za pisca, kao što se da videti i na ova dva primera.
Obrenović svoj roman smešta među polusvet Beograda, u mračne senke parkića u kojima se diluje smrtonosna droga, naslovni „talog“. Junakinja Jovana po svaku cenu želi da identifkuje onog koji je na podmukao način ubio njenog dečka Andreja i rizukuje mnogo, ne samo svoj već i živote svih bliskih i dragih ljudi da bi u spirali prevare, nasilja i smrti došla do poslednjeg kruga Pakla u kojem je čeka njen lični, vrhovni demon. Prateći klasičan detektivski put, pisac i njegova beskompromisna heroina istovremeno zadiru u teme koje su daleko izvan osnovne potere, a smeo i neočekivan upliv jednog drugog žanra izdvaja ovaj roman iz uobičajenih šablona. Poseban kvalitet Obrenovićeve proze su živi dijalozi i britke rečenice koje imaju zavodljiv ritam, bilo da prate pesničenje ili seks, a na piščevom blogu se može otkriti i koliko ima i stripovskog pristupa u romanu.
Nasuprot mračnom Talogu, Supermodel za ubistvo se odigrava pod sjajem reflektora, u poznatom konceptu „reality show“ emisije u kojoj se grupa atraktivnih devojaka takmiči za prvo mesto i šansu da postanu naslovni supermodel. U industriji koja je poznata po zabadanju noževa u leđa, deluje skoro logično da se neko odvaži i na prenese tu metaforu na bukvalni plan. U trenutku kada jedna od takmičarki nestane, a zatim bude i pronađena mrtva, na scenu stupa tandem privatnih detektiva u sastavu Andrej Avakumović Kum i Alina Gajdabrus. Idući u korak sa Lašonovom Milenijum trilogijom, ovaj par neprilagođenih individualaca ima težak zadatak da se infiltrira u kuću „velikog brata“, a zatim i razbija glavu nad opasnim incidentima koji se gomilaju uprkos svim naporima da zaštite manekenke. Za razliku od Obrenovića koji u jednom trenutku ipak identifikuje počinioca osnovnog zločina kako bi nas pripremio za završni obračun, Vinsent Kol nas ne pušta do samog kraja, davajući ipak šansu promoćurnijim čitaocima da pokušaju i sami da razotkriju celu zaveru.
Pojedinačno, ali i zajedno, Talog i Supermodel za ubistvo su vredni predstavnici žanra koji trenutno dominara po prodaji u svetu. Da li će u sredini koja uspeh ne oprašta oni biti predvodnici i glas nečeg novog, zdravog i aktuelno relevantnog trebalo bi da odluče ipak čitaoci i niko drugi.