Mala crna haljina

u prostoru minimalne tolerancije održala najsimboličnija, najizazovnija, društveno najsubverzivnija ženska odeća. Dugovečnija od listerskih odela i najlon košulja sa obavezno raskopčanim gornjim dugmetom, majica sa likom Če Gevare i maskirnih uniformi, mala crna haljina čuva svoju dvosmislenu ulogu, između kulta smrti i zavođenja. Ona izaziva strah, poštovanje i pohotu na muškoj strani, i jasnu društvenu distinkciju na ženskoj strani: pristalica male crne haljine ne može ili neće da uloži u sebe više, ali se ne odriče izazovnosti, već je naglašava. Među skupim i lepim haljinama svih boja u kojima je ženstvenost povezana sa novcem, ona je bila izazov slobode i improvizacije; među teget i sivim "ideologizovanim" kostimima, bila je skandal neskrivane seksualnosti. Danas je mala crna haljina provokativna jer u opštoj slobodi oblačenja, od neverovatne napirlitanosti ženki novoga novca, pa do uniformi "četnica", ona podseća na smrt...i mir. "Ženama u crnom" koje su se za vreme rata pojavile u Beogradu, Pančevu, Ljubljani, Kopru i nekim italijanskim gradovima, nisu bile potrebne reči: samom svojom pojavom označavale su dovoljno teksta o ratnom besmislu. Mala crna haljina je nesumnjivo mediternaska intervencija u evropskoj modi: na najvišem nivou, crnina udovice došla je sa španskoga dvora, onoga na kojem kraljica "nije imala noge" kada je stigao nepristojni poklon u obliku čarapa. Sveopšta uniforma mediteranske ženske sirotinje jeste represivna i depresivna: no dovoljno je setiti se Irini Papas ili Ane Manjani u bednom crnom cicu... Upravo na ženskoj odeći povlači se jedna od najuočljivijih razlika izme|u mediteranskih i severozapadno evropskih religija (računajući i severnu Ameriku). Pre nekoliko godina, videla sam dve grupe starijih žena istovremeno na agori antičkoga Korinta, gde je apostol Pavle izgovorio možda najlepše reči o ljubavi: u jednoj niši Grkinje, sve u crnom, kako slušaju svog vodiča - popa, a u drugoj, susednoj niši na ruševinama, Engleskinje, sve u pastelnim bojama, kako pevuše neku crkvenu himnu. Himna je prestala, a pop napravio pauzu kada je preko agore prešla mlada turistkinja u tesno pripijenoj kratkoj crnoj haljini. Nije li u znamenitome Kazancakisovom romanu, od kojeg je napravljen falš film "Grk Zorba", zanosna udovica u crnom morala izgubiti glavu jer je izigrala patrijarhalna pravila? Nepodnošljivu izazovnost male crne haljine mudri kreatori su pokušavali izbeći ukrštanjem sa "belim detaljima", odnosno sa uniformom časnih sestara ili učenica. Nositi "beli detalj" (kragnicu, na primer), bez drugih detalja koji bi doveli u sumnju čednu celinu (dužina odnosni kratkoća suknje, dekolte spreda ili pozadi, šlicevi i prorezi, nakit, temeljna šminka, izazovna kosa i slično), znači podrediti se javno vladajućem sistemu znakova.