01.01.00
Vikend Danas
16.03.2002.
Mandolina ili san o Pelagiji
Luj de Bernijer: "Mandolina kapetana Korelija", prevela s engleskog: Ljiljana Markovic, Plato, Beograd
Aleksandra V. Jovanovic
Engleski pisac srednje generacije Luj de Bernijer, gotovo po pravilu radnju svojih romana smesta izvan Engleske. Tako se radnja njegovih prethodnih romana odvija u Kolumbiji u kojoj je i ziveo dok je mesto dogadjaja njegovog najnovjeg romana CRVENI PAS Australija. Radnja romana "Mandolina kapetana Korelija" odigrava se na Kefaloniji, grckom ostrvu u Jonskom moru.
Roman "Mandolina kapetana Korelija" podeljen je na sedamdeset tri poglavlja i prati zivotne puteve velikog broja likova. Na prvi pogled to su slucajno odabrani likovi ciji zivoti su cvrsto spojeni dramaticnim istorijskim trenutkom. Rec je o vremenu neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, a zatim dobu okupacije, da bi epilog romana stigao do 90-tih. Dok su neki od junaka romana jedva svesni iskusenja bezumnog vremena koje nailazi, drugi se aktivno, politicki ili profesionalno bave drustvenim pitanjima. Dobro odabran vremenski isecak pokazuje stvarnost kao univerzalno popriste zivotnih bitaka.
Oruzje kojim se junaci De Bernijeovog romana bore za opstanak u stvarnosti jeste san. Stvarnost donosi samo osujecenje i budjenje u svetu koji se ne zeli i kojem, prema svojim najintimnijim saznanjima, uopste ne pripadaju. Tako san i bekstvo od stvarnosti imaju mnostvo manifestacija - san o pobedi, o slavi, o ljubavi, o zivotu posle rata, o mladicu, o devojci. San je ispunjenje, nada platonskih ljubavi cije je tkivo tuga, a izvesnost rastanka neminovnost. Bezeci od stvarnosti kapetan Koreli italijanski vojnik, koji je zaljubljen u devojku okupiranog naroda bira mandolinu, njegov drug Karlo Gverko, koji ne moze vise da savlada breme tajne u srcu - smrt, a Mandras, razocarani grcki mladic, nespretni ljubavnik i nesrecni vojnik - rat "da tamo sanja san o Pelagiji".
Pelagija, glavni zenski lik u romanu otelovljenje je iskonskih zenskih svojstava - lepote, samosvesti i zelje za dopadanjem. Stereotip "vecnog zenskog" cini osnovu za san o njoj koji sanjaju mnogi muski likovi - od okuptorskih do grckih vojnika. San o Pelagiji postaje tako metafora za tragicnu neispunjenost njihovih zivota koji kao da su osudjeni na uzaludnost, bez obzira da li se grubo prekidaju ili jalovo nastavljaju. Kapetan Koreli jedini je lik u romanu koji dobrovoljno pristaje na san i to je bezmalo tajna njegove vitalnosti u radnji romana. U nizu manifestacija ljubavi izuzetno dirljivo opisana je neostvarena i skrivena ljubav jednog mladica prema drugom ciji smisao i cilj takodje ostaje u sferi snova.
Okvirnu organizaciju De Bernijeovog romana pruza delo u delu - "Istorija Kefalonije" koju pise jedan od glavnih likova u romanu "Mandolina kapetana Korelija" doktor Janis. Doktorova istorija daje zivopisne opise raznobojne tradicije. U nju su utkana narodna predanja i ona je kontrast belezenju ogoljene ljudske patnje u izvestajima o dogadjajima iz Drugog svetskog rata. Jednostavnost i toplina stila kojom je pisana "Istorija Kefalonije" stoji naspram brutalnosti aktuelnih dogadjaja. Stvaranje "Istorije Kefalonije" predstavlja Doktorov san - bekstvo, ispunjenje i postojanje u boljem svetu. Doktorov odnos prema pisanju je ambivalentan - za njega je to i zelja i potreba, kao diktat neke nevidljive ruke, nuznost, a katkad i neizdrziv teret, prisustvo koje tisti i podseca na sopstvenu nemoc pred vremenom, pred dogadjajima i, konacno, pred tekstom.
Unutar strukture romana ova hronika obezbedjuje vremensku dimenziju i pruza osecanje kontinuiteta. Ona je i simbol drevne civilizacijske utemeljenosti, kao i ponosa obicnih ljudi na poreklo i zavicaj.
Malobrojne standardne slike sa ratista upotrebljene su kao svedocanstvo o nesrecama jednog vremena koje svoj puni izraz dobija tek u razudjenim, netipicnim, zbunjujucim i uzbudljivim odnosima i razmisljanjima velikog broja raznorodnih likova. Pominjanje opste poznatih dogadjaja iz istorije Drugog svetskog rata utvrdjuje zajednicku i prepoznatljivu vremensku odrednicu i pozornicu za privatne istorije likova u delu. De Bernijer daje veoma tananu analizu razlika muskog i zenskog poimanja ljubavi, kao iskonskog nerazumevanja medju voljenim bicima koje u njihovim odnosima predstavlja glavni uzrok bola. Piscevo izvanredno poznavanje ljudske psihe ogleda se u nizu upecatljivih karaktera. Njihova arhetipska podloga i romaneskna uverljivost ostaju i nakon zavrsetka romana u svesti citaoca.
Sa istovetnom pripovedackom hvalisavoscu opisan je s jedne strane sadrzaj svesti nezaobilaznih istorijskih licnosti tog doba - Musolinija i grckog generala Metaksisa, a s druge bezbriznog mladica Mandrasa, lokalnog diva Velisariosa i mlade lepotice Pelagije, tako da citalac donekle ostaje zbunjen usled nedostatka drustvene hijerarhije. To citaoca podseca da resenja treba traziti u misteriji ljudske prirode i otkriva da je zajednicki imenitelj zivota poznatih i istorijski beznacajnih licnosti sasvim privatna patnja, tastina, ljubomora, zavist, strah od gubitka i neuspeha, od nemoci pred snagom sudbine koja ih upravo i tera u bekstvo od stvarnosti, u san.
Sve prikazane licnosti deo su nerazmrsivog klupka sudbinske nuznosti - od grckih seljaka iz "kafeniona" mestana Stamatisa, Kokoliosa i Janisa, zena, devojaka i mladica, preko Musolinija, Metaksisa i vojnika svih nacionalnosti, do devojcice Lemoni, pa cak i zivotinjice Psipsine, kojoj je pisac u romanu dao status ravnopravnog lika umesto dvodimenzionalne sudbine vecine zivotinjskih likova u umetnickoj prozi. Psiholoske analize karaktera i njihovih medjusobnih relacija u romanu date su posredno. Pisac koristi tehniku jukstapozicije kako bi predstavljanjem raznih sudbina, dogadjaja i razmisljanja nagovestio svoj komentar i stav.
Pripovedanje sveznajuceg pripovedaca obelezeno je u ovom delu tonom topline, pokroviteljskim stavom i blagonaklonim razumevanjem svekolike ljudske slabosti. Pripovedac je vazda spreman da se naruga gluposti kao i da zali u momentima kada tuga potisne sva ostala osecanja. Uprkos teretu prikazanih dogadjaja tekst je pun duhovitih obrta i epizoda koje izrazavaju lakocu bezvremenog postojanja i zivljenja u datom trenutku - poput muzike mandoline. Etericna radost i neuhvatljivi tonovi ispisuju mars, sonatu ili simfoniju - ... za Pelagiju. Duhovitost i sarm odabranih resenja donekle nadoknadjuju izvestan zamor pripovedaca pri kraju romana. Humor i neobicni obrti kao izraz zivotne nepredvidivosti cine da tipske situacije nikad ne podlegnu banalnim resenjima.
Roman "Mandolina kapetana Korelija" u vrsnom prevodu Ljiljane Markovic zanimljivo je i pristupacno stivo. Pisceva sposobnost da zacudi, iznenadi i osmehom odagna zalosne akorde sudbine ostaje do kraja romana izvor interesovanja i zadovoljstva za citaoca.
Večernje novosti
25.08.2001.
"MANDOLINA KAPETANA KORELIJA" LUKA DE BERNIERA
Uzas i nada
Engleski pisac Luj de Bernie (1954) proglasen je pre nekoliko godina za jednog od 20 najboljih mladih romanopisaca Velike Britanije. A njegov roman "MANDOLINA KAPETANA KORELIJA" izabran je kao najbolja knjiga u 1995.
Glavni junak je italijanski oficir - okupator na grckom ostrvu u vreme Drugog svetskog rata, koji se zaljubljuje u mladu prelepu Grkinju, ukljucenu u Pokret otpora. "Ovo delo obuhvata surovost, humor, ljubav i prijateljstvo, nadu i uzas... Knjiga je istovremeno zabavna i duboko potresna", zapisao je kriticar Endru Post.
01.01.00
Dnevnik
29.08.2001.
Bernijerov bestseler u "Platou"
Beogradski "Plato" objavio je internacionalni bestseler "Mandolina kapetana Korelija" engleskog pisca Luja de Bernijera, a roman se pojavio u vreme svetske premijere ekranizacije ovog dela.
Roman je kod nas objavljen u prevodu LJiljane Marković, a u Velikoj Britaniji se pojavio 1994. godine i autoru doneo svetsku slavu i nagradu za najbolje delo Komonvelta.
Bernijer (47) je pre "Mandoline" objavio trilogiju u koju je pretočio latinoamerička iskustva, jer je više godina živeo u Kolumbiji. Prvi deo trilogije "Rat don Emanuelovih ostalih delova" doneo je autoru nagradu za najbolji debitanski roman godine.
Danas Bernijer važi za jednog od 20 najboljih mladih romanopisaca engleskog govornog područja.
"Mandolina" je naišla na nepodeljene simpatije književne kritike u svetu, jer je spoj komičnog i tragičnog.
Kritičar Endru Post je u "Literari Rivjuu" napisao da je knjiga "istovremeno veoma zabavna i duboko potresna" i da na najbolji način opovrgava opšte uverenje da je "savremena britanska književnost provincijalna i utonula u osrednjost".
Tom Eder je u "Indipendentu" napisao da "Bernijer komediju i tragediju drži pod čvrstom autorskom kontrolom i ne rizikuje pad u sentimentalno, niti skliznuće u melodramu ili farsu".
01.01.00
Danas
22.08.2001.
Iz Platoa
De Bernijeova mandolina
Roman "Mandolina kapetana Korelija" autora Luja de Bernijea, nedavno objavljen u izdanju Platoa, roman je pun emocija, u kome se smenjuju smeh i suze, radosni i sumorni trenuci i sudbine malih ljudi koji zalud pokusavaju da se odupru vihoru istorije. Lirican, satirican, ironican, ljutit, ovaj roman svakako nikoga nece ostaviti ravnodusnim. Galerija likova koje nam de Bernije slika, zivi su ljudi, a ne romaneskni junaci, a njihove sudbine, smesne ljubavi, velike strasti i tragicni usudi, ono je sto od romana cini sliku koloraturne, ali zastrasujuce realnosti. De Bernije je ovaj roman napisao prethodno proucivsi obimnu gradju i obisavsi mnoga od mesta koje roman ozivljava. Trenutno je u toku snimanje filma u Holivudu po romanu "Mandolina kapetana Korelija", a glavne uloge poverene su Nikolasu Kejdzu, Penelopi Kruz i Dzonu Hartu.
No, kriticari i citaoci tvrde da lepotu i uzbudjenje koje nam donosi roman, film nece dosegnuti. Bilo kako bilo, "Mandolina kapetana Korelija " de Bernijeu donela je svetsku slavu i ogromnu citalacku publiku koja s nestrpljenjem ocekuje njegovo sledece delo, koje je takodje epski roman, koji se odvija u Turskoj, na pocetku dvadesetog veka. De Bernije ima biografiju koja je za pisca obecavajuca: izbacen je iz Sendhersta zbog pacifistickih ideala, putovao je sirom sveta, a posle zavrsenog univerziteta u Londonu radio je kao vrtlar, mehanicar i profesor filozofije u vecernjoj skoli. Na pisanje se definitivno odlucio kada je u dvadesetosmoj doziveo ljubavni brodolom. Svi ovi dozivljaji postali su sokovi kojima se napajaju de Bernijeova dela.
S. D.
