Čini mi se da se pronalazim i prepoznajem dok ulazim u tu sveopštu vodu. Uopšte se ne razumem u setve i žetve.
Ništa za mene u Georgikama.
Ali, baciti se u masu i pokret, delati do svojih krajnjih mogućnosti, od potiljka do palca na nozi; obrtati se u čistoj i dubokoj supstanciji; piti i izbacivati tu božansku gorčinu, to je za moje biće igra ravna ljubavi, čin kojim moje telo otkriva sve znakove i moći, kao što se jedna ruka otvara i zatvara, govori i dela. U moru, čitavo telo se daje, uzima, začinje, troši i kao da želi da iscrpe sve svoje mogućnosti. Ono želi da ugrad
i tu vodu, da je obgrli, ono postaje ludo od života i svoje slobodne pokretljivosti, ono je poseduje, ono izrađa s njom hiljade najčudnijih ideja. Zahvaljujući njoj, čovek sam kakav želim da jesam. Moje telo postaje direktni instrument duha, a ipak tvorac svih svojih ideja.
Sve mi postaje jasno. Shvatam šta bi ljubav mogla da bude u svojoj konačnosti. Suvišak stvarnoga! Milovanja jesu saznanje. Dela ljubavnika bila bi modeli stvaranja.
...
Najzad koračam ogromnom plažom, drhteći i pijući vetar. Srećni bosonogi čovek, hodam pijan od hoda po ogledalu koje neprestano glača nežan val.
(Pol Valeri)
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Francuska književnost , Mediteran
Ostali naslovi iz oblasti: Putopisi, reportaže
Izdavač: Službeni glasnik; 2010; Broširani povez; ćirilica; 24 cm; 707 str.; 978-86-519-0657-5;
