Metodologija društvenih nauka

Izdavač: Akademska knjiga

Metodologija društvenih nauka, koju je napisao kolega Bešić, predstavlja značajan doprinos metodološkoj literaturi u društvenim naukama u Srbiji, ali i na čitavom našem govornom području. Potrebno je kazati da je reč o savremenom udžbeniku kakav se retko može naći na našim prostorima. Udžbenik je sveobuhvatan, jasan, koristan i napisan na veoma savremen način. Tekst je slojevit i može se koristiti u celini ili po delovima, zavisno od interesovanja i znanja čitaoca.
Prof. dr Mirjana Vasović

Materija u udžbeniku izložena je sistematski, što je veoma važno za njegovu upotrebu, koja bi trebalo da bude prevashodno udžbeničkog karaktera. Određeni delovi koji se

tiču analize podataka obiluju primerima, što je veoma dobro sa stanovišta usvajanja važnih znanja kada je reč o ovim aspektima. Udžbenik ima i posebnu vrednost zato što daje jasna uputstva u pogledu određenih koraka koje je moguće sprovoditi kada se svaki od metoda u praksi primenjuje. Iako je prevashodno namenjena studentima, ovu knjigu mogu koristiti i naučni radnici i istraživači kojima nedostaju određena znanja o pojedinim metodima i tehnikama istraživanja.
Prof. dr Dragan Popadić

Udžbenik je jedinstven po svojoj obuhvatnosti, naročito kada je reč o trećem delu, u kome su prezentovani najnoviji statistički metodi, koji su kod nas retko i nedovoljno zastupljeni u sličnim udžbenicima. To se pogotovo odnosi na multivarijantne metode, kao i one koji do pojave ovog udžbenika uopšte nisu bili zastupljeni u našoj literaturi, npr. strukturalno modeliranje i hijerarhijsko linearno modeliranje. Značajne inovacije prof. Bešić je izneo i u analizi kvalitativnih pristupa u društvenim naukama, u analizi sadržaja i, naročito, u analizi diskursa – temama koje veoma retko možete naći u našoj literaturi sa stanovišta njihovog metodološkog tretmana.
Prof. dr Borislav Đukanović

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Metodologija , Filozofija nauke
Ostali naslovi iz oblasti: Društvene nauke

2019; Broširani povez; latinica; 26 cm; 420 str.; 978-86-6263-280-7;

Miloš Bešić „Metodologija društvenih nauka“

Politički život broj 18 (2020)
Metodologija društvenih nauka kolege Miloša Bešića predstavlja sveobuhvatan i savremen prikaz ključnih metoda u društvenim naukama. Reč je o prilično ekstenzivnom tekstu sa preko 1.400.000 karaktera i gotovo 600 stranica teksta formata A4. Tekst je organizovan u tri ključne celine. Prva celina bavi se ključnim epistemološkim pitanjima kao i pitanjima dizajniranja naučnih istraživanja. Taj deo sačinjavaju nekoliko poglavlja, u okviru kojih se razmatraju posebne teme i problemi. Prvo poglavlje je naznačeno kao ’Osnovna pitanja naučnog metoda’ i autor se u tom poglavlju bavi osnovnim pitanjima naučnog metoda kao i epistemološkim principima, te posebno razmatranjem ključnih protivnika naučnom mišljenju. Drugo poglavlje koje je naznačeno kao ’Osnovna epistemološka pitanja u društvenim naukama’ obuhvata osim epistemoloških i ključna ontološka pitanja, kao i razlikovanje između kvalitativnog i kvantitativnog pristupa u društvenim naukama. Poseban podnaslov u ovom delu se bavi pitanjima valjanosti naučnog istraživanja. Naredno poglavlje je označeno kao ’Elemetni i stuktura naučnog znanja’ i u okviru ovog poglavlja u tri tematske celine autor razmatra ključne elemente naučnog znanja, značaj i ulogu naučnih hipoteza, te definiše naučno objašnjenje. Poslednje poglavlje u ovom prvom delu knjige je najobimnije i ono je naznačeno kao ’Struktura i proces naučnog istraživanja’. U ovom poglavlju se u većem broju podnaslova razmatraju elementi naučnog istraživanja i to kako strukturalno tako i temporalno. Najznačajnji sadržaji u ovom poglavlju su ona koja se tiču definisanja problema i postavljanja istraživačkog pitanja, kreiranja konceptualnog okvira, i definisanja analitičke jedinice, uključujući i razmatranje različitih tipova i procedura uzorkovanja.
Drugi deo udžbenika posvećen je kvantitativnom pristupu u društvenim naukama. Metodički, ovaj deo se sastoji iz tri celine, prva tretira pitanja dizajna kvantitativnih istraživanja, drugi obuhvata eksperiment i anketni metod, kao dve tipične kvantitativne metode, i treći, koji se bavi kvantitativnim metodama analize podataka. Prvo poglavlje u ovom delu je prilično ekstenzivno i označeno je kao ’Izgradnja konceptualnog okvira i formulisanje hipoteza. U ovom poglavlju se objašnjava povezanost teorije i istraživanja, te se daju jasne instrukcije i opisi svake faze koja odlikuje kvantitativna istraživanja. Poseban akcenat u ovom poglavlju je na postupcima testiranja hipoteza. Drugo poglavlje je označeno kao ’Eksperiment kao metoda u društvenim naukama’. U ovom poglavlju se prikazuje tipologija eksperimenta kao metode, kao i načini na koje se on sporvodi. Poglavlje obuhvata ključne metodološke i epistemološke probleme eksperimenta, te načine na koji se ovi problemi prevazilaze. Sledeće poglavlje je označeno kao ’Anketno istraživanje’, i u ovom poglavlju se veoma detaljno i ekstenzivno prikazuju sve faze anketnog istraživanja, uključujući i metodološke instrukcije koje pospešuju validnost ovog tipa istraživanja. Najobimnije poglavlje u ovom delu knjige je nazvano ’Analiza kvantitativnih podataka’. U ovom poglavlju se metodički valjano predstavljaju ključne univarijante, bivarijante i multivarijantne metode analize podataka. Posebno, u ovom poglavlju se predstavlja hijerarhijsko linearno modeliranje, kao i strukturalno modeliranje, dve savremene metode analize kvantitativnih podataka, čime se upotrebljivost teksta prilagođava potrebama studenata i istraživača koji teže višim nivoima znanja.
Treći deo udžbenika posvećen je kvalitativnim metodama. U ovom delu teksta se najpre razmatraju epistemološka i heuristička pitanja kvalitativnog pristupa u okviru poglavlja koje je označeno kao ’Kvalitativni pristup u društvenim naukama’. Potom se u svakom narednom poglavlju elaboriraju posebne metode koje se tradicionalno kvalifikuju kao ’kvalitativne’. Prva od njih je posmatranje, a potom slede individualni intervju, grupni intervju, analiza sadržaja, analiza diskursa i studija slučaja. Svaka metoda je predstavljena na način da se prikazuju ključni metodološki aspekti, načini i postupci njene primene, te razmatranje epistemoloških i heurističkih aspekata. Poslednje poglavlje se bavi pitanjima analize kvalitativnih podataka. U ovom poslednjem poglavlju daju se i jasne instrukcije kada je reč o analizi kvalitativnih podataka, što predstavlja značajnu novinu i doprinos u našim uslovima.
Konačno, u spisku literature navedene su sve bibliografske jedinice koje su korišćene kao reference, a reč je o preko pet stotina knjiga i naučnih članaka.
Metodologija političkih nauka koju je napisao kolega Bešić predstavlja značajan doprinos metodološkoj literaturi u društvvenim naukama u Srbiji, ali i na čitavom našem govornom području. Potrebno je reći da je reč o savremenom udžbeniku koji se retko može naći na našim prostorima. Udžbenik je sveobuhvatana, jasan, koristan i pisan na veoma savremen način. Tekst je slojevit i omogućava da se koristi u celini ili po delovima, zavisno od interesovanja i znanja čitaoca. Knjiga se može koristiti kao udžbeničko gradivo, ali i kao štivo koje u različitim segmentima razmatranja pitanja i nudi znanja veoma potrebna naučnim radnicima, istraživaičma i praktičarima različitih profila. Stoga iskreno preporučujem objavljivanje ove knjige sa dubokim uverenjem da će u narednim godinama njegova upotrebna vrednost biti velika.
Prof. dr Mirjana Vasović