Mikroekonomska analiza

e kratka literatura koja uključuje kako izvorne radove, tako i novije tretmane analiziranih problema.
U prva dva poglavlja daje se savremena analiza potrošačevog i proizvođačevog izbora, koje se zasnivaju na teoriji dualiteta. Tako se, pored klasične analize funkcija tražnje i ponude, izlaže Ruaov identitet, te Šefardova i Hotelingova lema. Poglavlje posvećeno tražnji uključuje ekstenzivnu analizu matrice Sluckog i potrošačevog viška, dok poglavlje o ponudi pruža detaljan opis funkcija troškova u zavisnosti od tipa prinosa na obim korišćenja proizvodnih činilaca.
Treće poglavlje posvećeno je analizi konkurentske ravnoteže. Prvo se izlažu uslovi koji moraju bti ispunjeni za postojanje, jedinstvenost i stabilnost ravnoteže na parcijalnom tržištu, a zatim se prelazi na analizu opšte ravnoteže, kako u potrošnji tako i u proizvodnji.
Posle analize konkurentske ravnoteže, prelazi se na slučajeve nesavršene konkurencije. Četvrto poglavlje je u potpunosti posvećeno monopolima. Analizirana je njihova politika cena u različitim okolnostima, kao što su tri stepena diskriminacije cena, politika cena prirodnog monopola i monopsona, kao i tri modela monopolisitičke konkurencije. Posebna pažnja je posvećena regulatornoj politici i mogućnostima za javljanje efekta Averča i Džonsona.
Peto poglavlje bavi se oligopolima koji prodaju homogene ili diferencirane proizvode. Dat je jedinstven model preko koga su objašnjeni rezultati svih tipova konkurentske borbe oligopolista (Kurnoova, Štakelbergova i Bertranova konkurencija, uslovi za stvaranje kartela). Svi oblici konkurencije duopolista analizirani su i na tržištu diferenciranih proizvoda, zasnivajući se prvenstveno na modelu borbe dva konkurenta (duopola).
Šesto poglavlje, koje je i poslednje, posvećeno je donošenju odluka u uslovima neizvesnosti. Prvo se objašnjava osnovna razlika između očekivanog dohotka i očekivane korisnosti na primeru sanktpeterburškog i Aleovog paradoksa. Potom se izlaže savremeni aksiomatski pristup donošenju odluka u neizvesnim situacijama. U sklopu toga, analizira se i stav pojedinca prema neizvesnosti, odnosno definišu se koeficijenti odbojnosti prema riziku.
Drugi deo ovog poglavlja posvećen je modelu uslovne potrošnje. Objašnjen je optimum uslovne potrošnje pojedinca koji ispoljava odbojni stav prema riziku, odnosno fundamentalna teorema o alokaciji rizika.Na kraju se daju uslovi koji moraju biti ispunjeni za opštu ravnotežu u modelu uslovne potrošnje. Na taj način se zaokružuje mikroekonomska analiza donošenja odluka kako u uslovima izvesnosti tako i u neizvesnim situacijama.