Moral i dogma - Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda Slobodnog Zidarstva

ostoji neiscrpni tok brbljanja i stranačka bučna podlost u diskusijama, sve dok moć govora, kao privilegija čoveka i veliki božji dar, ne postane ništa više od kreštanja papagaja ili majmuna. Prost govornik, bez obzira na to koliko je tečan u govoru, lišen je dela u danu odluke.

Postoje muškarci brbljivi kao žene i isto toliko vešti u baratanju jezikom: čuda od govornika, a nikakvi stvaraoci. Previše pričanja, kao i previše razmišljanja, ubija moć delanja. U ljudskoj prirodi misao postaje savršena tek kad je usklađena sa delom. Tišina je majka obema. Trubač nije najhrabriji među hrabrima. Čelik, a ne mesing, pobeđuje. Stvaraoci velikih dela su vrlo spori i nepažljivi u govoru. Postoje ljudi koji su rođeni i stvoreni za izdaju. Patriotizam je njihova roba, a njihov kapital je govor. Ali nijedan uzvišeni duh ne može da moli kao Pavle i bude nepošten prema sebi kao Juda.

Varalice isuviše često vladaju u republikama. Čini se da su oni uvek u manjini; njeni čuvari su samoimenovani, a nepravedni napreduju više od pravednih. Despot, kao rika lava u noći, guši buku jezika i govora, kao pravo slobodnog čoveka stečeno rođenjem, i ono postaje tričarija porobljenih.

Sasvim je tačno da republike samo ponekad i slučajno biraju najmudrije, ili čak manje sposobne među nesposobnima, da upravljaju njome i donose zakone. Ako bi genije, naoružan znanjem i pameću, preuzeo uzde, narod bi ga poštovao; ako bi sam sebe skromno predložio za vlast, odmah bi bio udaren u lice, čak i kada je država u velikim mukama, agonijama i nesrećama, a on neprocenjiv za njen spas. Uporedite ga sa razmetljivcima i površnima, uobraženima, neznalicama i drskima, varalicama i šarlatanima, i rezultat ni u jednom trenutku neće biti neizvestan. Presude zakonodavca i naroda su poput presuda porote – samo su ponekad i slučajno ispravne.

Službe, istina, obasipaju poput nebeske kiše, kako pravedne tako i nepravedne. Rimski auguri[1], koji su imali običaj da se svakom smeju u lice sa prostom vulgarnošću, i sami su bili zagolicani sopstvenim lukavstvom; ali nije potreban nijedan augur da zavede narod. On sam sebe spremno obmanjuje. Pustite republiku da nastane kako okolnosti odrede i neće proći mnogo pre nego što uzdigne imbecilnost na visoke položaje; i, uz površne izgovore, kada se izduva u saopštenjima, napašće sva svetilišta. Tada će nastati najnemoralnija partnerstva, čak i protiv vere u pravo, i najnečasnija imenovanja će biti stalno činjena, iako svako od takvih imenovanja ne samo da predstavlja nezasluženu uslugu, već može da natera stotine poštenih obraza da pocrvene zbog nepravde (...)