Liju Cisin (1963) je najpopularniji kineski pisac naučne fantastike. Studirao je hidrogradnju, ali je studije napustio 1988. godine da bi potom radio kao inženjer u električnoj centrali.
Devet puta je osvojio nagradu Galaxy (najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku), potom Hugo nagradu 2015. za roman „Problem tri tela“ (prvi je kineski autor ovenčan ovim priznanjem), a 2017. i Locus nagradu (za treći deo trilogije „Problem tri tela“), kada je bio nominovan i za nagradu Nebula.
On je prvi kineski autor koji se oprobao u sajberpank žanru romanom „Kina 2185“, objavljenom 1989. godine. Liju navodi da su na njegov rad najviše uticali Džordž Orvel i Artur Klark.
Njegov najpoznatiji roman, „Problem tri tela“, adaptiran je za filmsko platno, ali je njegova projekcija odložena 2017. godine na neodređeno vreme. U junu 2019. objavljeno je da je otpočeo projekat animirane adaptacije ovog dela.
Cisinova politička uverenja su prilično usaglašena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu („politika jednog deteta“), ali i da se suzdržava od komentara na temu geopolitičkih pitanja u svom delu.
15.12.20 Bookwar
“MRAČNA ŠUMA”: KAPLJICA JE STIGLA
Kada je, tokom devedesetih godina minulog veka, kineska vlada pojačala propagandnu delatnost sa ciljem „naučnog i tehnološkog podmlađivanja zemlje“ to je otvorilo vrata mnogim mladim autorima naučne fantastike. Jedan od njih bio je i Liju Cisin. Ovaj inženjer računarstva počeo je da objavljuje svoje radove 1999. godine, da bi tek 2006. sa pričom Planina, iz koje se na zahtev čitalaca koji su želeli da priča dobije dužu formu izrodio roman Problem tri tela, stekao svetsku slavu. Za Problem tri tela, prvi deo trilogije Besede o zemljinoj prošlosti, Liju Cisin je dobio brojna domaća i svetska priznanja. Između ostalih dobio je Nagradu Hugo, a bio je nominovan i za Nagradu Nebula.
Cisin je danas najpopularniji pisac naučne fantastike u Kini koji je čak devet puta dobio najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku Galaxy.
Cisinova politička uverenja su prilično usaglašena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu („politika jednog deteta“), ali i da se suzdržava od komentara na temu geopolitičkih pitanja u svom delu.
Upravo je ovaj intervju bio povod da petorica američkih senatora iz redova Republikanske partije ove jeseni napišu javno pismo Netfliksu u kome apeluju na ovaj servis da razmotre odluku o adaptaciji trilogije Besede o zemljinoj prošlosti. Cisin nije našao ništa sporno u tome što Kina drži milion ujgurskih muslimana u konc-logorima, te senatori smatraju da američke kompanije ne bi trebalo da, na bilo koji način, saučestvuju u ovom zločinu.
Inače, Netfliks je u septembru najavio da će Dejvid Beniof i D.B. Vajs, dvojac poznat po radu na seriji Igra prestola, započeti adaptaciju Cisinove trilogije. Beniof i Vajs su rekli da su ove knjige „najambicioznija naučnofantastična serija koju smo ikada pročitali koja nas vodi od hiljadu devetsto šezdesetih godina, pa do kraja vremena, od naše plave lopte sve do ruba univerzuma“.
Roman Problem tri tela započinje upravo tokom čuvene Kulturne revolucije koja je mladu Je Venđije obeležila za ceo život. Kao genijalna astrofizičarka Venđije nekako uspeva da se priključi kineskoj varijanti projekta SETI koji će je dovesti do fantastičnog otkrića sa užasnim posledicama po celo čovečanstvo.
Decenijama nakon ovoga neko počinje da ubija najbolje svetske umove. Kako bi došao do rešenja misterije ubijenih naučnika njihov kolega Vang Mijao se udružuje sa pandurom bez ikakvih manira, ali sa obilatim istražiteljskim nosem, izvesnim drugom Ši Čijangom iliti Velikim Šiom. Iz mraka kulturno revolucionarne prošlosti se ponovo pojavljuje, sada ostarela, Je Venđije, napušteni program komunikacije sa vanzemaljskim životima, kao i nova virtuelna realnost Tri tela u kojoj obitavaju veliki umovi sveta poput Ajnštajna, Isaka Njutna, Galileja, Đordana Bruna kao i večita kataklizma svetova.
Dok je Problem tri tela koncipiran kao triler sa elementima fantastike, nastavak Mračna šuma je čista naučna fantastika.
Pročitajte i ovo: “Problem tri tela”: Mali zeleni i mali crveni
Roman prikazuje ekonomsko-društveno-tehnološke uspone i padove čovečanstva koje se tokom četiri veka priprema da dočeka neprijateljsku vanzemaljsku flotu. Čini se da je Zemlja u bezizlaznom položaju i da svi pokušaji i ideje završavaju u propasti i dovode planetu u još nezavidniju situaciju. A tajanstvena Kapljica se približava našoj planeti. Upravo je ta napetost ono što nas drži prikovane za ovu knjigu. Potrebno je samo da se pregura privih, recimo, pedeset stranica romana koje deluju kao da se autor trudio da skribomanijom otera potencijalne čitaoce od zaista dobre knjige. Mračna šuma je stilski i dramski mnogo bolje skrojena u odnosu na prvi deo trilogije.
Jedini mana ove knjige, koju naprosto ne možemo da prenebegnemo, jeste tretman i položaj žena u njoj. Ženski likovi su sporedni, malobrojni, toliko jednodimenzionalni, šablonski i površni da je to gotovo komično. Čini se daje svet Mračne šume naseljen uglavnom muškarcima, dok ženskim likovima često ne saznamo ni imena. A i što bi? One su i onako nebitne, zar ne druže Cisin? Možda bi razlog ovome trebalo tražiti u tome što, po Cisinovom priznanju, njegova supruga nikada ne čita ono što on piše. Da li bi tretman žena u knjigama bio drugačiji da je situacija obrnuta?
Bez obzira na povremene napade logorejične grafomanije i ignorisanja ženskih likova, Mračna šuma je odlična poveznica između prvog o trećeg romana serijala. Cisin jeste majstor naučne fantastike i tu nema spora. Navodi kako su na njegov rad najviše uticali Džordž Orvel i Artur Klark, a to je vidljivo na gotovo svakoj stranici ove uzbudljive knjige. Upozorenje: Mračna šuma se čita „iz cuga“. Odvojite dovoljno vremena jer kada počnete da je čitate, više nećete moći da se zaustavite dok ne stignete do poslednje stranice.
Piše: Milan Aranđelović
