Erlend Lu je rođen 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije. Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), kao i četiri knjige za decu koje je ilustrovao Kim Hiorti. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor.
Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac, a knjige su mu prevedene na više od 20 svetskih jezika. Osvojio je više nagrada:
- Nagrada Ministarstva kulture za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine;
- Nagrada kritike za Kurte quo vadis?, 1998;
- Nagrada knjižara za roman L, 1999.
01.09.08 Popboks
Mladost ludost
MULEJ – Erlend Lu
Raskošno talentovani Norvežanin Erlend Lu je u Srbiji za pet godina došao do statusa voljenog pisca čiji se opus naprosto mora pratiti.
U četvrtom srpskom prevodu Lu čini primetan zaokret u tonu i tematici, uspevajući da i ovog puta ispriča zanimljivu priču, ali Mulej (Geopoetika, 2008) poštovaocima donosi i poneko razočaranje.
Lu (okušao se i kao autor muzičkih spotova, filmski scenarista, prevodilac...) je kod nas debitovao najboljim romanom Naivan. Super (2003), u kome je zapanjujućom lakoćom i retkom veštinom uspeo da izbalansira humor i setu, popkulturni štimung i pipavi problem depresije, stvorivši moćnu priču o introspekciji kao jedinom mogućem putovanju. Glavni junak ovog romana je uz jetki cinizam žonglirao svojim neželjenim teretom – sveprožimajućom potištenošću.
U Dopleru (2005) se hrabro poigrao remiksujući priču o samoizgonu iz sveta koji nam nije više mio i privlačan, nit preuzetu iz tkanja čuvenog Valdena Henrija Dejvida Toroa. Priča o japiju koji se sa sinčićem odmetne u obližnju šumu i započne novi život na rubu potrošačkog društva nosila je sve prepoznatljive vrline opažene i hvaljene u prethodniku.
Osnovne konture osobenog autorskog sveta već tada su bile jasno opcrtane, te ne čudi što se Lu vratio neodoljivom savremenom pustinjaku već godinu dana kasnije u delu Volvo kamioni (Geopetika, 2006). Osnovnu priču osvežio je uvođenjem još jednog živopisnog lika (hirovite starice, ovisne o internetu, skijanju i marihuani), ali su mnogi primetili da romanu manjka svežine i da je pred nama tek uspešno podgrejano jelo od prethodne večeri.
U Muleju se ponovo bavi opsesivnom temom, i za glavnu junakinju bira osobu koja žudi za begom, osamom i spokojem. Pratimo tek punoletnu gimnazijalku kojoj čitava porodica gine u avionskoj nesreći iznad afričkog kontinenta. Nakon upoznavanja sa centralnim likom, pisac veoma brzo i bez uvijanja predstavlja i središnju temu Muleja – skandinavsku opsesiju samoubistvom.
Julija nakon porodične tragedije baulja kroz život samo sa jednim ciljem – naći što efektniji i dramatičniji način da ga okonča i pridruži se neprežaljenim pokojnicima. Taj mrak potencijalnog samoubice kao nosećeg stuba priče potpuno je nova teritorija za Lua, koji se kanda i sam uplašio tame u koju je dobrovoljno ušao.
Zato je Juliji obezbedio ekonomsku relaksiranost (retku i po skandinavskim standardima) koja joj omogućava da, vrebajući pravi trenutak za smrt, prekraćuje vreme putujući iz metropole u metropolu, često ni ne napuštajući aerodrome. Pri tome Lu ne predočava dovoljno jasnih razloga zašto je devojka na korak do samoubistva preobraćena u globtroterku koja uspeva da zatrudni, nauči da upravlja avionom, postane strastveni rekreativac...
Ta naprasna proaktivnost ne dovodi do željenog kontrasta, već dolazi u grubu koliziju sa polaznom premisom nekog ko zbilja želi da odustane od daljeg života, što za posledice ima niz kalkulantskih rešenja i brojna ponavljanja.
Mada uspeva da zauzda priču, te da u nekoliko navrata i nasmeje i ozari čitaoca, Erland Lu ipak ne oduševljava, niti mu polazi za rukom da bitnije progovori o temi koju je sam izabrao i postavio kao najvažniju. Na sreću, i kada luta i brlja, Lu zadržava uočljivo visok nivo autorske izrade, a tu je i ogroman kredit stečen sa dva prethodna naslova, kredit koji se neće tek tako potrošiti. Do narednog leta.
Zoran Janković
