Milovan Danojlić, rođen je 1937. u selu Ivanovcima, Šumadija. Gimnaziju i Filološki fakultet, odsek za romanistiku, završio je u Beogradu. Sarađivao je u dnevnim i književnim listovima. Radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik na univerzitetu u Poatjeu, gde i sada živi. Član je SANU van radnog sastava. Objavio je veliki broja knjiga pesama i proze, kao i razne prevode - Brodskog, Bodlera, Aragona....
13.09.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Ko je ovde naivan
Milovan Danojlić: "Naivna pesma”
- U nizu sloboda za koje smo se izborili, sloboda detinjstva se najmanje poštuje. Ta se sloboda, sa različitim izgovorima, neprestano narušava, i detetu se grubo, povremeno nameću dovršeni pogledi na svet u kome živi. Ne podučavamo ga slobodnom razmišljanju, nego podaničkoj vernosti. Naš zadatak bio bi da mu pomognemo da postane čovek a ne homo politicus. Nastavnik istorije dužan je da mu objasni društvena kretanja, neke zakone tih kretanja; nastavnik maternjeg jezika – kako da skladno i tačno – lepim jezikom, izrazi svoje doživljaje, a ne svoja politička uverenja- pisao je, između ostalog, Milovan Danojlić još 1973. godine u Postscriptumu svoje poznate knjige “«Ovde potok onde cvet»” objavljene u Novom Sadu, u izdanju Zmajevih dečjih igara i Radničkog univerziteta «Radivoj Ćirpanov» i uzvitlao kulturnu i političku javnost, podigao ideološku prašinu i aktivirao (sve)moćni partijski aparat i aparatčike.
Odmah po izlasku iz štampe knjiga je, zbog «neprihvatljivih stavova» u citiranom zapisu “Pismo osnovcima” doživela javnu osudu pa je, po odluci partijske organizacije izdavača, povučena iz prodaje. Urednik Gojko Janjušević (1936-2000) je bio otpušten s posla, dok je drugom uredniku i recenzentu Milanu Pražiću (1938-1981) oduzet poslanički mandat u Saveznoj narodnoj skupštini. Pražić će kasnije tragično nastradati, pod točkovima voza, u Novom Sadu.
Kako je knjiga bila nedostupna čitalačkoj publici i čitala se krišom, Danojlić je esejistički deo knjige objavio 1976. u «Nolitu», pod naslovom “«Naivna pesma”», bez dva sporna teksta, ali sa napomenom da ih se ne odriče. Sada se ovaj naš značajan pisac i akademik, koji živi u Francuskoj, ponovo vratio svojoj gotovo opsesivnoj temi i oblasti u kojoj je ostavio važan esejističko-teorijski i prevratnički pesnički trag.
A upravo su Danojlićevi eseji i ogledi uneli više svetlosti, znanja i pameti u jednu novu oblast,koja je svoje obale širila na sve strane i pretila da preplavi i književnost, dobar ukus i normalno detinjstvo. Odvojiti žito od kukolja, skribomane od pesnika, dečje sastave od literature, uspostaviti hijerarhiju vrednosti i bilo kakav istorijski pregled, bez navijanja na svoju vodu i vodenicu, bio je posao od prvorazrednog značaja i do tada neobavljen.
Uspelo je to upravo Milovanu Danojliću, posebno u njegovom uvodnom ogledu, koji je, s pravom, na čelu sve tri knjige- Jedan vek dečje književnosti. To je i danas alfa i omega ove grane literature, koji, teorijski, dopunjavaju i tekstovi “Naivna pesma” i “Jedan vid upotrebe dečje književnosti”. Sve što je bitno, i što se ovde podrazumeva, Danojlić je razradio takvom svežinom, pojmovnom aparaturom, smislom za komponovanje i dekomponovanje, analizu i sintezu, da ovi tekstovi ostaju neprevaziđeni, bar za ovu oblast duhovnog ispoljavanja. Vreme im nije oduzelo ništa, a primeri su se samo potvrdili, zablude razbokorile. Otuda je, u novoj opremi i kod novog izdavača, knjiga/temeljac zaslužila da još jednom bude na oku javnosti i pred čitalačkom publikom, posebno onom pedagoškom.
Drugi deo knjige, znamenite knjige, čine ogledi o Zmaju, Branku Ćopiću, Draganu Lukiću, Dušanu Radoviću, Aleksandru Popoviću, LJubivoju Ršumoviću, Dobrici Eriću, Danijelu Defou. Sve klasični primeri kako može i treba pisati o piscima i delima za decu.
Treća sreća za one koji žele da imaju knjigu/priručnik/udžbenik za ličnu upotebu i za više čitanja, za dugotrajnu upotrebu.
M. Živanović