27.04.19 Bookwar
"NEMA OAZE : LUFTROMAN”: BLUMOVŠTINA OD A. DO Đ.
Iako je u sobi prohladno A. leži gola i nepokrivena, blago raskrečena i nepomična. Čekaće ga u tom položaju u njihovom malom, ali skrivenom ljubavnom gnezdu sve do šest sati. Za to vreme on mora da se nađe sa svojom devojkom Đ. kako bi raskinuo sa njom i stavio svoju, do sada tajnu, vezu sa A. u legalne ljubavne tokove.
Na tom putu od tačke A. do tačke Đ. on mora da, u potrazi za knjigom Moravska noć pređe nekoliko biblioteka, dva parka, dve knjižare, da se sasvim slučajno susretne sa nekoliko poznanika i poznanica. Zanimljivo je i svojevrsno gostovanje čuvene Jelene Nidžović na stranicama knjige Nema oaze: Luftroman Bojana Savića Ostojića (koji je objavila Besna kobila).
“Oslonjen na vid i hod, roman Nema oaze mapira granice i svojstva savremenog sveta. Bezmalo drsko poverivši pripovedanje registru čulnog i opažajnog, Nema oaze radnju pokrenutu posebnom, fetišistički posvećenom potragom, ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg puta.
Nepostojanje oaze i optimalnih društvenih ekosistema ne nalazi se samo na početku, sredini ili kraju šetnje, već u činjenici da, ako nema oaza, onda nema ni fatamorgana koje smo često skloni da poturamo sebi kao mesta predaha na takvom putu”, beleži, između ostalog, o ovom romanu Jelena Nidžović.
Upravo u toj šetnji gradom, u slikama i glasovima prolaznika autor romana pronalazi priču i putovanju života, putu na koji smo svi mi, samim rođenjem osuđeni. Iako je neuporedivo, putovanje junaka romana Nema oaze: Luftroman svojim stilom neodoljivo podseća na jedan drugi roman, roman o odiseji Leopolda Bluma kroz gradsku vrevu.
Bojan Savić Ostojić je autor knjiga poezije (Stereorama, Jeretički dativ) i zbirke autobiografskih eseja (Aleatorij), objavio je takođe svesku fragmenata (Podli podli psalmi) i kratki roman Punkt. Vodi blog Za sve pare, buvljački barometar za biblioždere. Prevodi s francuskog, živi u Beogradu.
Nema oaze: Luftroman je knjiga na koju bi ljubitelji lepe književnosti trebalo da obrate pažnju.
Piše: Milan Aranđelović