05.12.09 Danas
Istina kao stajsko đubrivo
„Neobični doživljaji g. Benjamina u zemlji boljševika“ Branka Vučićevića
Neka nam bude dopušteno da, iz čiste dramske potrebe - proterivanja dosade iz štiva koje proizvodimo - započnemo prikaz jedne knjige Branka Vučićevića „Neobični doživljaji g. Benjamina u zemlji boljševika“ (Fabrika knjiga, Beograd, 2009) prikazom druge („Avanture Šerloka Holmsa“ A. K. Dojla, u prevodu B. Vučićevića, Pčelica, Čačak, 2009).
Recimo, zamislite da je Šerlok Holms sam vodio beleške o svojim slučajevima. Nema njegovog „Bozvela“ - nema doktora Votsona. To više nisu ni doživljaji ni avanture, već istrage, ozbiljne i suve, lišene „suvišnih“ opisa, koji bi i nehotice zamirisali romantično, lišene dosetki, humora, karikiranja... Dobijate šturi policijski izveštaj, čije čitanje može preživeti samo drugi policajac. Ili „detektiv uma“, naučnik.
E, pa Branko Vučićević nije baš takav.
Vučićević, pažljivo proučavajući/prevodeći/posrbljujući Holmsov (isuviše engleski uštogljen) M(odus) O(perandi), dobro se naučio metodi detektivske istrage. I njoj podvrgao Valtera Benjamina (1892-1940) i, kako se to visokoparno kaže, njegov život i doba. Izveštaj te policijske istrage (Vučićevićeva knjiga), zato, pretrpeo je klasičan srpski rez od čega, je li, kod Holmsa (ali i zapisničara njegovnih slučajeva, Votsona/Dojla), nema ni traga. I, pre svega, da razjasnimo - nema sumnje da B. V. o V. B. zna daleko više nego što će nam odati: ali takvi su vam policijski izveštaji - „need to know basis only“. I još jedan spoiler alert - njegova istraga o Benjaminu otkriva nešto nalik na čak dva tela koja se poduže baškare na dnu tanka sa hlorovodoničnom kiselinom: 1. skelet predmeta istrage, tj. naslovljenog gospodina Benjamina i 2. skelet sopstvenog teksta (knjigu/istragu...).
Paper movie „Neobični doživljaji g. Benjamina u zemlji boljševika“ mogao bi biti „romantična studija“ o Benjaminu i Asji Lacis (Anna Liepina, 1898-1979, ruska „revolucionarka“, teatarska i filmska radnica, femme fatale sovjetskih umetničkih krugova...) u „jednom burnom vremenu“, samo pod uslovom da su njeni akteri - romantični. Nažalost, istina, kao stajsko đubrivo, koju nam Vučićević „nesmiljeno“ baca u lice, daleko je od toga: Benjamin je čangrizavi, ljubomorni džimrija, sitna duša, prljavi pohotni starkelja, karikatura intelektualca, koji nije u stanju da prepozna prave vrednosti nove, revolucionarne umetnosti, što buja oko njega - „čak ni kad bi ga ona ujela za gluteus maximus“; a Asja je, prosto naprosto - koristoljubiva ženica (sa detetom), koja traži sigurnost, uhljeblje, svoj „topli kutak“, poklone, bunde, mada, može i samo „tvrda valuta“.
Vučićevićeva knjiga je majstorska, noir detektivska, dakle, neumoljiva, nepotkupljiva istraga Benjaminovog vremena, kroz koje se on (VB) provlači, kao proverbijalna „kamila kroz iglene uši“, skončavši dosledno kukavički. Vučićevićevom orlovskom uvidu neće izmaći ni ostali statisti Benjaminove pikareskarije: ni Breht, ni Ejzenštejn (njegova sjajna. „polit. korektna“ pesmica: Pred vratima Feuchtwanger stoji/na lice nabacio umilni vid/O, samo da i taj Čivut/ne ispadne Gide), ni Babelj, ni Langston Hughes i njegova horda napaljenih američkih crnaca (i crnkinja), koji razuzdano, mjuzikholski protancuju kroz zemlju Sovjeta, primećujući samo da tu „nema klozet-papira, ali ni Jim-a Cow-a (rasizma)“, ni „naš„ Ervin Šinko, ni brojni drugi ideološki i estetički turisti kroz Revoluciju, Umetnost i revolucionarnu umetnost...
Vučićević je zajedljivi Holms, čiji je analitički metod vic-maherski, ironični hiruški /patološki sklapel sakupljača anegdota. On makar sjajno prepoznaje humor, kad ga vidi. To važi i za ljubav, naravno.
Autor: Borislav Stanojević
