Nikola Vujčić (Velika Graduša kod Siska, 1956), književnik i pesnik. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik časopisa "Znak", glavni i odgovorni urednik "Književne reči", urednik u Književnoj omladini Srbije, glavni i odgovorni urednik lista Vukove zadužbine "Zadužbina". Sada je urednik u izdavačkoj kući "Filip Višnjić". Živi u Beogradu.
Svojom poezijom čini jedan istrajan i samosvojan glas srpske poezije. Uključivši se u tokove evropskog pesništva, Vujčić uporno ispisuje svoju poetsku matricu preispitujući večito medijum u kojem se ostvaruje. U svojoj prvoj knjizi Vujčić se znao držati arhetipova od kojih je najznačajniji voda. Kasnije su preostali samo lirski subjekt, jezik i reči. Reči su posmatrane kao trošni predmeti, nesavršeni jezik koji ih imenuje, relativizuje sve, stvarajući prazninu. Ostaje samo pesma izatkana od trošnosti koja se osipa u ništavilo. Pesma postoji izvan sveta o kojem peva i u kojem je nastala.
Dobio je nagradu "Braća Micić" (1994) i "Zmajeve nagrade Matice srpske" (2003).
Dela
Objavio je knjige pesama:
Tajanstveni strelac (1980)
Novi prilozi za autobiografiju (1983)
Disanje (1988)
Čistilište (1994)
Kad sam bio mali (pesme za decu, 1995)
Prepoznavanje (2002)