Njegov jedini sin

ovo dvoje glavnih junaka romana, širiće se u vidu koncentričnih krugova osoben svet provincijske buržoazije čije nam je ideale, stremljenja, običaje, duh i psihologiju Klarin izvanredno dočarao, nadahnut slavnim Karlajlovim delom O herojima za koje je napisao predgovor kada se pojavilo u prevodu na španski jezik.
Veliki španski klasik i univerzitetski profesor Leopoldo Alas i Urenja, „Klarin“ (Leopoldo Alas y Urena, „Clarín”) rođen je 1853. u Samori, a umro 1901. u Ovijedu. Asturijanac po poreklu, obrazovanju, dušom i srcem. Na Univerzitetu u Ovijedu predavao je rimsko pravo i političku ekonomiju.
Nakon detinjstva provedenog u Asturiji jedno vreme živi u Madridu, gde piše za najuglednije novine i časopise, koristeći pseudonim Klarin. Imao je važnu ulogu u književnom životu svoga vremena. Izuzetno je zanimljiva filozofska evolucija Klarina – prvo je bio krausista, potom eklektičar, da bi pred kraj života bio opsednut idealizmom i religioznošću.
Klarin je zadivljujući intelektualac kritičar, pripovedač i romanopisac.
Bio je najoštriji i najcenjeniji kritičar u periodu između 1879-1898. godine koji je davao sud o svim pojavama, naročito o romanima. Odlučno je branio naturalizam. Njegova zapažanja bila su pronicljiva, stroga, neumoljiva, satirična, povremeno žestoka, ali nikada nepravedna. Svi su se plašili Klarina zbog zavidne kulture i osorne nepristrasnosti. Imao je ukusa i razuma, bio je liberal i nastupao otvoreno.
Kao pisca, Leopolda Alasa odlikuje vrhunsko pripovedačko umeće i sugestivnost tema. Skupa sa Alarkonom i Pardo Basan čini trilogiju najvećih španskih pripovedača s kraja XIX i početka XX veka.